idem ulicom i u grabi ugledam malo maće,stanem i gledam,kao da sramezljivo plaće,a maće se iz grabe polako izvuće,ja ga uzmem,a srčeko mu tako tuće,okice mu kao da plaće jako suze,kad ugledam još dvoje maćeta k meni puze,boze,boze kakva je to duša bila,što je siročad ovdje ostavila,uzmem ja mačiće sve troje,i odnesem ih kod kuće moje,pa im u tanjur naspem mlijeka,a ono sve troje jedva ćeka,niz njuškice mlijeko im se sve cjedi,pa im sapćem samo jedi,jedi,poslje kad su došli malo k sebi,ja ih dao više nikom nebi,kad ih gledam kako ljepo jedu,kad mi zadovoljno u krilu predu,kad se samnom igraju skakuću,pa mi po kući sve razvuću.

nočas sam dragog boga sanjala i sva zvona su odzvanjala,i bog me za male ručice uze,a meni maloj na oći krenu suze,a bog kaze neboj se anđele moj mali,i odnese me nekoj maloj štali,a okolo skaću ovčice male,pa neki ljudi izlaze iz štale,zatim zaću se sičušan dječji glas,a ljudi reću boze čuvaj nas,veliko svjetlo pojavi se na nebu,i kad se okrenem ugledam malenu bebu,u krug oko bebe ljudi kleće,a vani oko mene ovčice od radosti beče,i ja sam se osječala radosnije nego ikad,ovaj san zaboravit neću nikad.
Wait while more posts are being loaded