Post is pinned.Post has attachment
Пламен Четништва - Ко су Четници?
Поред термина четник, упоредо се као синоними користе и термини комита (припадник револуционарног комитета) и усташ (устаник). Наследници хајдука из јуначких епских песама, четници су били герилски борци с краја 19. и почетка 20. века; припадници мањих борбених јединица (чета) које су бројале од 5 до 50 припадника.Предвођени војводама, имали су за циљ ослобођење јужних Србских крајева од турскога јарма, а нешто касније заузимају улогу заштитника Србског становништва нападаног од стране бугарских четника и арнаутских качака.Једну од најживописнијих дефиниција четника дао је писац Станислав Краков у својој књизи ”Пламен четништва”, иначе и сам припадник одреда Војина Поповића Вука, једног од најчувенијих четничких војвода:”Шта знамо о четницима? Да су другови слободе, јунаштва и самопрегоревања. Слушамо или легенде или их видимо фотографисане свечано са оружјем по календарима. Али њихов прави живот и дела стоје скривени од нас временом, заборавом, тајном. Јер док су преславно умирали, морало се ћутати. Њихова млада тела односили су вирови или су нестајала у ватри, падала под ножевима и под оловним пламеном. Они нису као војници савесно и часно гинули зато што тако треба, него само зато што су они то сами хтели. Мртвачка глава са укрштеним костима на црном платну, што је био и јесте, симбол четничке идеје, са девизом „ С вером у Бога слобода или смрт“, изворно представља спремност поклоника четничке идеје на мучеништво и жртву за србство и србску идеју. Лобања, дакле не представља претњу смрћу несрбима, као што се обично представљало, и као што се уврежило у мишљењу неупућених, већ представља завет Синђелића и Танаска Рајића.
Вечна вам слава Србски Витезови.
С' вером у Бога Слобода или Смрт !!!

Post has shared content
Мишчићи су место у Дежевској долини на пар километара од Ђурђевих ступова и Петрове цркве, у коме су на чувеним саборима доношене историјске одлуке, где су рођена два српска цара, више краљева и где је свет први пут угледао и Растко Немањић – Свети Сава.
Темељи родне куће Светог Саве су у корову, беспућу и мраку. Да није великог крста, који су ту поставили представници Цркве, нико не би ни знао да је ту рођен велики епископ и просветитељ.

Post has shared content
Једна од нарочито потресних прича великог рата која је одолела зубу времена и избегла трули задах заборава јесте прича о Макрени Спасојевић, која на нарочит начин симболизује трагичну судбине српске жене и мајке, али и целог српског народа у тим несрећним временима. Њена прича слична је причама многих мајки, који су своје мужеве и синове послале на фронтове отаџбине. Многе, боље рећи већина, нису дочекале да им се њихови најмилији врате.

Post has shared content
Открића и даље прате Николу Теслу: овог пута светом је пролетела вест да је у немачком градићу Хусуму свечано представљен недавно откривени чувени „Плави портрет”, за који је познати научник један једини пут у животу седео у атељеу и позирао. Не зна се како, али током јануара 1916. године принцеза Вилма Љвов-Парлаги, екстравагантна мађарска аристократкиња настањена у Америци, иначе Теслина пријатељица, наговорила га је да се скраси у фотељи неко време, мада он није имао обичај да позира уметницима.

Post has shared content
Неки стари трговац водом је свако јутро одлазио на извор где би напунио своја два глинена врча и односио их на раменима купцима у град.
Један од тих врчева беше напукао и зато је губио прилично воде до одредишта, а други беше потпуно нов и доносио је више зараде.
Цели, новији врч је био поносан на свој рад јер је у њему носач доносио много више воде него у оштећеном, а оштећени врч се због тога стидео.
Осетивши се мање вредним, напукли врч једно јутро проговори власнику:

Post has shared content
У француском замку Шенонсо, на првом спрату, испред собе Катарине Медичи налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој. Према речима тамошњег кустоса, француска краљевска кућа наручила је ову баснословно скупу таписерију са српским мотивом због тога што се на Косову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи.

Post has shared content
Срби не смеју заборавити да је Свети цар Николај, без икакве користи за себе, а притом ризикујући мир за свој народ и државу, а самим тим ризикујући да изгуби круну и живот своје породице, ушао у рат, да би заштитио наш народ. Ушао је у рат за Србију, рат у којем је изгубио и државу, и круну, и породицу, и свој живот…

Post has shared content
Од хероја који су децембра 1914. протерали и уништили Поћорекове армаде, у њиховим телима ништа више није било живо сем душе… Величанствено херојство као да се згуснуло и сво сажело у физичкој трагедији свакога од њих.

Цела Србија умирала је у свакоме од својих синова, али је и у агонији сваког Србина блистао понос расе јунака што су пред страним јармом одабрали  смрт.“

Post has shared content
На надгробном белегу Михаила Жунића у Чачку пише: „Победио четири царевине, турску, бугарску, аустријску и немачку, носилац Албанске споменице”.

Post has shared content
У метохијском манастиру Високи Дечани налази се једина фреска на свету на којој Исус Сведржитељ има у руци мач уместо књиге. Десница Божијег Сина, колико је познато, никада није држала оружје, већ је вазда на мир позивала. Основна намера дечанског живописа била је да исликана светлост писма зрачи мудрост божанских порука. Онда су, у несрећним догађајима у Србији, завладала чудна збивања и небески знак опомене указао се на зиду манастира посвећеног Христу Пантократору.

Wait while more posts are being loaded