Post has shared content
NISAM TE SE NAGLEDAO

Nisam te se nagledao
pa iako predivnu tebe dosta poznam
još uvek nisam, još uvek ne znam,
koliko je veliki tvoj zagrljaj duše,
nemerljive vesele tvoje te reči,
k'o ruža iz bašte što večno miriše
tako sad tonove odjeka slušam
i ovu tišinu slatko naruše
glasni dodiri tihih pogleda,
onih što traže odavno tebe,
mila moja.

Nisam te se nagledao,
niti sam te naljubio,
nisam te se navoleo,
niti sam te naspavao,
nisam ni onda, nisam ni sada,
nisam ni sutra, i nikad neću,
a hoću ja tebe, mila moja,
i uvek nova,
to glasno šapćem
da znaš.

I posle juče, danas il' sutra,
čekaću opet vidjenje naše
i neka jesen, i neka zima,
neka tog vremena kol'ko ga ima,
ne vidim ništa, ne čujem ništa,
samo te dovoljno gledao nisam,
a jesam,
to znam...
(Bgd, 19. sept. 2017)
Photo

Post has shared content
KAO DA NISAM

Kao da nisam
U onim davnim pogledima tvoje radosti,
U šetnjama stazama bespuća naših lutanja,
U rečima najlepšim iz tvoje duše,
U tebi kao najdražem milom prijatelju,
Kao da nisam unutar davnih sanja
Ja video ljubav.

Kao da nisam
Na opranim pločnicima naših noći,
U osmehu tvoje lepote što budi,
U preglasnom domu svih onih ljudi,
U budjenju našem i zorama našim,
I dodira ruku, andjeoskih moći,
Kao da nisam proteklim, davnim
Trenutaka najlepših i predugo pamćenim
Ja video ljubav,
A zapravo jesam...

I hvala što jesam,
I najzad što jesam ...
(Bgd, 19. sept. 2017)
Photo

Post has attachment

Post has shared content
MIRIS JESENI

OSJEĆAM MIRIS JESENI
PARKOVI I ULICE U SVOJA
NJEDRA SAKUPLJAJU LIŠĆE,
TO PRELIJEPO LIšĆE
U BOJAMA JESENI...

TUMARAM TAKO ULICAMA
I PARKOVIMA...
S TOBOM U MISLIMA...
SA SAMOM SOBOM...
I MIRISOM JESENI U MENI...

ČEKAM TE...
TU NEGDJE PORED SEBE
TVOJ SNAŽNI ZAGRLJAJ...
OBEĆAO SI...ZNAM...
ALI PREDUGA SU ČEKANJA

PREDUGE SU NOĆI
PREDUGI SU DANI
I SUTONI I ZORE

ALI OSJEĆAM TVOJ MIRIS
U JESENJIM VJETROVIMA
OSJEĆAM TE U KAPIMA KIŠE
KADA DIŠEŠ I ŠAPATOM MI
PRIČAS NEDOVRŠENU PRIČU...

NAŠU PRIČU...NEDOVRŠENU PRIČU...
PRIČU O JEDNOJ LJUBAVI...
LJUBAVI KOJA JE SASVIM DRUGAČIJA,
OD DRUGAČJIH...

LJUBAV KOJA TRAJE DECENIJAMA...
A NISMO JE NIKADA ODŽIVJELI...
LJUBAV KOJA JE POSEBNIJA
OD SVIH POSEBNIJIH...
A MI ???

DA LI SMO ISTI KAO DAVNO NEKADA
KADA JE NAŠ SMIJEH ODZVANJAO
PARKOVIMA I ULICAMA NAŠIH GRADOVA
DA LI I SADA ODZVANJA ILI JE TIŠI...

DA LI SMO JOŠ UVIJEK DJECA U DUŠI,
SRETNA I BEZBRIŽNA...

NE ZNAM...
JESEN JE ČAROBNA...VOLIM JESEN...
A MI SMO SAMO POSEBNI OD
POSEBNIJIH...
I BAŠ TAKVE NAS VOLIM S MIRISOM
JESENI U NAMA...

Seka, 14.septembar 2017.

Photo

Post has shared content
TRENUTAK

NE, NIJE TO NIŠTA
SAMO TRENUTAK SLABOSTI
SAMO TRENUTAK TEBE U MENI
I MENE U TEBI...

TRENUTAK MOG LUDILA
ONOG DJETINJEG LUDILA
TRENUTAK KADA MI SE
GRUDI RASPADAJU U
U TISUĆE KOMADIĆA

TRENUTAK MENE,
TOLIKO VEĆ POZNATE,
ALI IPAK NE PREPOZNATLJIVE...

NE, NIJE TO NIŠTA
SAMO TRENUTAK MENE
KADA BOLI, SNAŽNO BOLI
TRENUTAK KADA NE MOGU,
A MORAM...

TRENUTAK KADA SVE SVOJE
SLUTNJE POTISKUJEM U SEBI
TRENUTAK TEBE I MENE,
TU NEGDJE, SASVIM TU
I SASVIM TAMO NEGDJE...

Seka, 16.septembar 2017.
Photo

Post has shared content

Post has attachment
Архива Интернета: Добитници и губитници – ТИЈАНИЋ, ТИРНАНИЋ и ВОЈА ЖАНЕТИЋ – Врата раја... 31. Decembar 1998 на www.amika.rs
Photo

Post has attachment
ГУСАРИ И АКЦИЈА ЗА ЧИТАОЦЕ – 68. наставак романа на www.amika.rs

...- Погледај у потпалубље! – нареди ка5ан. – Можда има отетих за откуп или заробљених.
Mister New Wave опрезно гвирну у мрак и лагано се увуче унутра.
Раде се помери ка крми да боље види обалу. Нико се није појављивао, само два насукана чамца и црно огњиште неке бивше велике ватре.
Најзад се Mister New Wave појави. Удахну свеж ваздух и окрете се.
Напета тишина се окамени у ваздуху. Да ли ће, и шта ће се појавити на отвору потпалубља?

ОВО ЈЕ ПРОСТОР ЗА СУПЕРМЕНСКИ РАСПОЛОЖЕНЕ ЧИТАОЦЕ!
Ако из потпалубља извучете једног, два.... девет...
заробљених црнаца или Кинеза, поглавица или принцеза,
морате бринути о њима, водити их на поводцу речи
и збринути до краја романа!
Photo
Photo
3.9.17.
2 Photos - View album

Post has attachment
ЧУВАРИ СВЕТЛОСТИ – 67. наставак

Арго је плутао, укотвљен поред пусте, мирољубиве обале. Око њега се љуљало ноћно небо, изнад њега су текле реке жмиркавих сазвежђа и светлосна паучина маглина.
- Намигују ми - мазила се Златана ка5ану. – Јеси ли љубоморан? ... >>> www.amika.rs
Photo

Post has attachment
АРХИВА ИНТЕРНЕТА – 1998. година: „НЕСТАЈАЊЕ“, Клони их се, рок у Београду, приче, коментари... на www.amika.rs
Photo
Wait while more posts are being loaded