Post has attachment
"Čovek reaguje iz dva primarna osećanja koji su dve krajnosti. Ili iz LJUBAVI ili iz STRAHA. Ono pridodato njima kao što je bes, radost, mržnja, sreća itd...smo dodali da bismo prikrili osnovni koren i smisao koji nose...Kako bismo se oterasili odgovornosti i dali sebi pravo da upiremo prst u dr. ili sebe da manje volimo... Kada to shvatimo prestajemo biti žrtve tuđe ili vlastite proekcije pakla i počinjemo živeti danas najbolje što umemo i možemo.."
Photo

"Odavno ne čekam, ne očekujem i ne tražim ništa od drugih, ništa od tebe... jedino tražim najviše i dalje od sebe. Sada kada nešto poželim krenem ka tome i najbolje od sebe dam, najbolje u dr. izvlačim...ipak sagledavajući i dalje sve pa i onu manje lepšu stranu i ona je deo svih nas... Ne čekam jer čekanje je umelo da me ostari, prizove pregršt misli pogrešnih sa miksom osećanja koja nisam umela da shvatim niti prihvatim pa sam radije bežala, izgovore smišljala što je tako kako je.... Očekivanja prepuštam sudbini života da nosi, jer ne mogu i ne umem da kontrolišem ono što se neda iskontrolisati- još niko nije uspeo da naredi dr.biću da voli ga po vlastitom hiru i željama, još niko nije uspeo da dr. zaboravi ma koliko od sebe zahtevao da potisne nije išlo...I ono najvažnije kako, zašto tražiti kao bednik , ako ništa nedaš, nepružaš kako onda možeš išta da primiš? Kada su ruke prepune kamenja na svakom ponosob ispisana nova reč bitnog značenja za tebe neka to budu i uspomene i sećanja, žeje, prošlost...ako nešto što mi ne služi od toga ne ispustim kako mogu tražiti išta novo i dr.? Kako onda mogu išta dati tebi ili nekom drugom? "

Post has attachment
Moj rad reprodukcija nezamenjivog Heronimusa Bosa.. Nosenje krsta ;) ,
Photo

Post has attachment
Malo toga su umele da iskazu reci, koliko toga je umela tisina da isprica sa pogledima....
Malo toga su mogle noci, koliko su cinila jutra sa zagrljajem osobe koju volis...
Malo  stete  je uspela mrznja da ostavi, koliko je ljubav mogla da nadomesti i povrati.
Malo toga si mogao ti da izbrses,dodas , oduzmes itd. sto ja  nisam dopustila, pozelela, dozvolila...jer sve se uvek desavalo i desavace se bas onako kako u nasim umovima budemo rezisirali, u dogovoru sa srcem koje nepogresivo valja pratiti i pre uma pustiti na delu, jer nikad ma kako nam delovalo isprva da lose je po nas ... SRCE NIKAD nije gresilo :) !
Photo

Post has attachment
Malo je onih koji ce zeleti da cuju i razumeju drugoga, jer previse je ljudi a premalo coveka ! ;) 
Photo

Post has attachment
Ti si svetlost, saputao je glas iznutra. U tebi je svetlost i ti si deo svetlosti...deo si ovog ogromnog univerzuma.Kao dete si imao vise vere, volje i svaki san je bio tvoj...a onda si se odvojio od sebe i postao robot mase i zaboravio ko si ustvari. Pstttt.. slusaj! Ti si kao zvezda sto sija u tami, unikatno slicna ostalim zvezdama, a deo istog neba. Kad se pogledas u ogledalu reci sebi nesto lepo, to nije sebicnost i narcisnost voli sebe, i ono sto imas iznutra. Citaj dalje... nemoj stati! Ti si jedna energija- kopija, koja pripada originalnoj najvecoj energiji. Svi je mi na poseban i dr. nacin dozivljavamo i nazivamo. Ali ona je uvek tu sa nama... Evo ovo ej rezime koji si trazio...Ti si ljubav, iskra, zato to nikad nemoj da zaboravis i odbacis ma sta na putu sretao, ma koje oklonosti te pronasle, ma koji izazovi. Ostani u tisini i posmatraj i znaj da nisi sam! Kad dobro bude seti se PROCI CE! Kada je prelepo budi svestan i to ce proci...zato opusti se, smej se i voli i postuj sve oko sebe. Ljubav je jedino sto nikad ne prestaje!
Photo

Post has attachment
Ako ljubav je samo fraza tek izgovorena zašto onda boli nas kada od nas neko ode, izazvan silom sudbine ili slobodne volje? Zar to ljubav zove se? Kad usne ti se zamrznu , od suza koje tragove prave po licu, kada srce te u grudima jako zaboli, kada u samoći dane brojiš... Zar zbog ljubavi rat se ne vodi, u bolest pada, od bola se znoji, umire... Da li su samo igram koincidencije destruktivne reči u trenucima očaja, beznađa uz ljubav spojene? Kako tako nešto može i sme biti ljubav? Kad jedan umire, pati, boluje, samuje... kad jedan odlazi uvek drugi ostaje. Kad suze liju se, mnogi utehu u alkohlu pronalaze, sami sebe porocima odaju, etiketom ljubavi smatraju da su opravdali se. I ponovo pitam se da li i to ljubav zove se?
Photo

Post has shared content
 " Bogu se obraćamo samo onda kada hoćemo da postignemo nešto nemoguće. Za nešto moguće su nam i ljudi dovoljni. "

                                                                                                           Albert Camus

ps: Moguće da je i istinita ova misao. Jer uvek se setimo boga u beznadju problema, u patnji , ponoru vlastitom...a kada nam je lepo retko ko ume da se zahvali i seti boga. Ali valjda je sve to stvar vere i ličnosti? 
Ova tema je preobilna i jako diskutabilna pa ću za sada ćutati. :)
Photo

Post has shared content
                                            Priča o "leptiru" 

Često tražim sebe...
Isprva sam se okretala na sve strane u potrazi za onim što čini "ljušturu" moju. Želela sam da je spoznam i upoznam, da shvatim na koji način funkcioniše i što se ljudi dive ili gade nečijem "oklopu" , "lutki" zvano telo. I onda na zidu sobe uočavam u odrazu velikog ogledala telo svoje. Posmatram ga i u sebi govorim znači ovo sam ja spolja? I ne znam da li da kažem za sebe da sam dobrog ili lošeg "kroja" !? Estetika mi nikada nije bila jača strana, ja sam previše samokritična i neizlečivi perfekcionista i verovatno bih našla sto mana? Pa odustajem da komentarišem tako nešto  što je meni površno... Ali se sećam da su mi oči odmah privukle simpatije, i njima dadoh kompliment. Jer u njima se na kraju krajeva ogleda ceo nečiji unutrašnji svet.
I onda sam ponovo tražila sebe... ovaj put zavirila sam duboko u oči svoje, da malo bolje sagledam prvo " svet svoj " , da bih posle mogla i tuđ. Na tom putovanju bez kraja nisam ni znala da toliko toga nisam znala. Da toliko toga ima da se uči, da toliko toga treba da se prati, shvati, analizira, razume, veruje i rasuđuje. I nije ni čudo što neki ljudi nikada ne nađu sebe, što se neki umore i odustanu... ali imam i onih koji nađu način da istraju i svaki dan je novost za njih. Jer u ovoj "lutki" se krije ko zna kakav "leptir" !? Spreman i nestrpljiv da izadje i bude više od obične ljušture. Da zablista u pravom sjaju lepote svoje , na krilima sopsvene spoznajne i slobode . Ja još putujem u potrazi za sobom mogu se pohvaliti na putu sam dobrom, toliko tog sada o sebi znam i ne stidim se što sam takava kakva sam. I dobro i loše kod sebe znam, i u drugima mogu da prepoznam. Delimično gospodarim ovim "leptirom"- dušom , i za sada je divna ne dozvoljavam da je iko dira i svojim postupcima, delima iritira i ubija.
 Čuvajte, tražite i volite i vi malo više "leptira" svog, jer on je  prava lepota u poređenju sa "ljusturom" . I kada zavolite nekoga zapitajte se zašto? Da li zbog "leptira" koga krije u očima ili "lutke" ? A još nešto se pre svega zapitajte zbog čega volite sebe? Da li zbog odraza "lutke" koju  vidite u ogledalu, ili zbog "leptira" kojeg nosite u sebi :) !?
i šta mislite kako će vas drugi gledati i voleti?
Pa baš onako kako vi volite i vidite sebe....


                                                                                                           Milena Đ.



<!-- Place this tag in your head or just before your close body tag. -->
<script type="text/javascript" src="https://apis.google.com/js/plusone.js"></script>

<!-- Place this tag where you want the widget to render. -->
<div class="g-post" data-href="https://plus.google.com/102607491395767805820/posts/TaueDkAxWmS"></div>
Photo

Post has shared content
"Slika anonimnog autora, me je inspirisala da napišem ovo... :) "


Moj si MESEC ti,
kada tama me zarobi.
Sa mog sumarnog lica,
ovu predugu noć teraš.
Iz duše moje otrov
upijaš, i daješ mi 
snagu da se ne predam.

I ja se zbog tebe 
često mašti prepustim.
Pretvaram se u nebeski
plašt, koji sija nekim
 posebnim sjajem koji
si mi poklonio ti, kao što
sam tebi poklonija ja.

Na meni su sada svi
 tonovi veseli.
 A u mojoj kosi zvezde stanuju.
I svaki sumrak jedva dočekam
da zajedno sa tobom
zarobim tamu,
i da se nama predam.

Ka tebi svaki put u snovima
idem , da utolim za ljubavlju glad.
Jer znam da doći će i taj dan,
kada više neću morati
da zamišljam susret naš.

Daleko si MESEČE od mene,
ali ni to me više ne plaši .
Jer ovu ljubav čuvam za naše
sate, koji će uskoro doći a
sa satima i dani...

Jer ni ja nisam nebo, i
ove zvezde mi ništa ne znače.
Ako tebe nemam na kraju
uzaludne su moje putanje.

Do našeg ponovnog susreta,
i ovi snovi, i ova mašta
su sve što mi treba.
U njima se sastajemo stalno
u njima smo mi jedno kao
MESEC i NEBO.
Photo
Wait while more posts are being loaded