Post has attachment
ЛеЗ 0002958     тзв. официјелна српска књижевна критика  -  Хоћете ли да вас проведем кроз ту капију?
Почео сам да пишем стихове врло рано, као и многи други, то јест пре петог разреда основне школе, а прве стихове објавих крајем шестог разреда. То
што сам тада писао, 1963. године, или 1964, или касније, 1967 – 1969. године,
чинило ми се незграпно, недотерано, у поређењу са стиховима мог ондашњег пок. пријатеља С. Трујића.
Још док сам био ученик основне школе, било је послато чудо у облику старијег младића,песника сонетних венаца, родом из Мораве (налик у много чему на песника Јагличића), који је у Пек доносио пакете са књигама и своје одушевљење. Његови сонети беху старински,музикални,као песма Бранка
Радичевића (Путник на уранку )… Он је умро не објавивши ни једну књигу. Ништа од онога што је писао, или цртао, није сачувано! А то је као да није ни постојао, као да сам га измислио. Али, С. Т. је постојао, и његово постојање је било несумњиво као дубок вир, или високо дрвеће Преко Пека, где ми је понекада диктирао своје катрене и терцине… С. Т. није никад потврђивао да је Песник потврђујући своју вештину препорукама професора књижевности или уредника, или потурајући под нос некакве часописе који су објављивали његове песме, него стварајући их у дугим летњим поподневима…
Као средњошколац гутао сам криминалистичке и каубојске романе, шунд; Бодлера, Адија, српске народне песме…Књижевни часописи су заобилазили Звижд,Кучево; а ако би и залутао ипак неки број “Браничева”, “Књижевности”, “Багдале”, “Поља” или “Студента” , “Видика”, онда је то било чудо. Могао сам се надати да ћу у мом завичају срести пре Исуса Христа, него неког уметника, песника.Они који су симулирали некакве уметнике, подсећали су на Христа, својим изгледом, али нису имали чудотворачку моћ.
      https://tajna2012.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/%D1%82%D0%B7%D0%B2-%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8/  

Post has attachment
О БОГИЊИ СЕРБОНИ

Сербона је била највећа богиња античког света, Најшире је слављена код Срба, Грка и Римљана. Имала је више имена и сваки од ових народа је славио под посебним својим именом.
Бог Сербон као један од врховних богова код Срба и божанство заштитник владарског и ратничког сталежа имао је једну богињу пареду која се појављује под именом Сербона. Овај божански пар представљао је главна обележја дана и ноћи, Сербон је представник Сунца, а Сербона представник Месеца. Можемо претпоставити да је Сербона добила своје име по улози пареде бога Сербона.
Главна улога богиње Сербоне јеста заштита живота и плодности свега у природи. Народ је призивао именом мајке, бабице и дадиље. Она регулише лов на дивље животиње. Да би заштитила дивљач она устрељује својим стрелама бога ловаца Ариона. Њена обележја су крст са четири “с” што су у ствари четири млада Месеца као обележје њене свемирске улоге. Тај њен знак је остао као главно обележје србског грба. Често се код ње налази и симбол кретања Сунца, свастика, као знак њене улоге пареде бога Сербона представника Сунца. Тај симбол дословно значи кретање Сунца и Месеца. 

Post has attachment

Post has attachment

Post has attachment
ТО ТИ ЈЕ / Александар Лукић


Све је речено цениш друшкане тиме 
ако изустиш од раног јутра: Христос се роди!
Ако чекаш пословични одговор: Ваистину! 
Вечитом календару туђег живота шта додати? 
Бадње вече обзнањују прангије пуњене шалитром -
уобичајено, река вијуга ка мору лењо протичући пољем.
То ти је. 

Поредак багремовог коља догурао до зиме
тавори баштом побијен маљем у земљу
очевом руком од лета, крај напуштене куће. 

Празне собе насељене ројтама паучине.

Танак слој прашине украс драгих предмета говори
убедљивим ћутањем. Снежне драмлије прашине 
чекају наследнике – овековечене честице у снопу 
сунчеве светлости пристиглој кроз прозор 
врше трење у нужди, честице 
прострте по ваздуху 
пркосе сили гравитације
испаљени хици прошлости 
циљају директно у лице.

Кућа пуста. Нит има ко да плаче
ни да се смеје у њеним одајама.

Осим тишине, осим осећаја да не дише. 
     = из најновије књиге песама Александра Лукића: ПСОВКА, Београд, Заветине, 2015.
Photo

Post has attachment
ПОСЛЕДЊИ ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ НА КЊИГУ ПЕСАМА ПСОВКА Александра Лукића у издању „Заветина“

Тренутно је у штампи најновија књига песама Александра Лукића (Србија, 1957. - )  "ПСОВКА", на коју се заинтересовани читаоци могу претплатити, до  Спасовдана, 21. маја 2015. Године. Формат а5 на 86 стр. Може се поручити и купити у претплати по повлашћеној цени од 500,00 дин. Претплата за ову књигу важи до 21. маја 2015. године.Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине.Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:Мирослав Лукић, 180 309 Београд,ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13(молимо да нам пошиљаоци чим пошаљу новац напишуу електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,иброј – Control number)
Photo

Скерлић и његова критика, или Скерлић и србијанци

...Његова дневна критика остаје изванредна по својој
непосредности и инвентивности. Грешио је? То није
нимало важно. Важно је: Да ли је успевао право и достојно
да изрази, даровито и духовито;јер, најзад,
критичар узима писца за грађу за своје уобличавање.
Ту је, пак, Скерлић, на тој линији, био велики
критичар...
...врло често, Скерлић је био даровитији од оних
писаца о којима је писао...
...Чаршија се нарочито окомила на Скерлића због
његовог наглог успона и успеха. Интелектуална
чаршија, нарочито напредњачка и либерална, никако
није могла да схвати и да допусти да се тај шеширџијин
син тако брзо пење у књижевности и у свему...
... У таквој средини је живео Скерлић и све генерације
пре њега, око њега и после њега. То је било време по
доласку на престо краља Петра. Са њиме је дошло
време слободе и демократије која је носила доста
јаке карактеристике доста јаке анархије.Сећам се
Први мајева тих година. Поворка првомајска са развијеним
црвеним заставама , пролазила би покрај двора
и покрај Војне академије са узвицима - Доле монархија!
Доле милитаризам! У Радничким новинама, у
Дневном листу, у Звону, напредним листовима, као и у
оним конзервативним и оним реакционарним, писало
се, карикирало, памфлетисало, нападано све од
двора до породичног живота појединих истакнутих
личности...Сећам се Домановића, кад је у једној познатој
ракиџиници и продавници ужичких производа,
мртав пијан, викао:- Србијо, мајку ти твоју!...
   (према сведочењу пок. Брнка Лазаревића)
   (одломмци из рукописа књиге Беле Тукадруза УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, коју тренутно публикује у наставцима српски загранични књижевни часопис у Канади "Људи говоре", оснивач и уредник Батуран)
Wait while more posts are being loaded