Post has attachment

Post has attachment
ЛеЗ 0005121  Старословенски хороскоп. - …. ВИШЊА: 04.-13. јуни и 02.-11. децембар
Ово је дрво уметности. Оно што вас покреће у животу је лепота и тражите је свуда око себе. Ваша лепота је врло често хладна и дешава се да имате охол израз. Умијете да презирете све, и да вас не занима ништа осим суште лепоте. Најчешће вас више занима апстрактни изглед и само привид ствари. Суштина је вама мање битна.Волите дисциплину и послушност. Често се бавите спортом, гимнастиком или дијетом да бисте остали у доброј форми. Ви најчешће и јесте у доброј форми без обзира како је стекли. И заиста, ви као да спорије старите.
Разлог је свакако ваш труд. Много ћете уложити да бисте сачували виталност и добру кондицију. Исто очекујете и од других.    

Post has attachment

ЛеЗ 0005112  Манипулативна историја српске књижевности  .- “ Ја не смем вршити притисак на књижевна дела прошлости да ми говоре нешто што она нису говорила, нису могла говорити, како би се тај говор
уклопио у моју идеју о њима, потврдио моју тезу. То би било насиље над чињеницама. Ја као историчар не смем правити песме из средњовековних
прозних дела али морам показати да је поетско битна компонента те прозе и да је она у свом времену вршила функцију и поезије и прозе. Према писцима
морам се поставити тако да се они сами што више открију, да што више извучем из њих, а не да их силим да говоре оно што ја хоћу, што мени
одговара, што се уклапа у моју тезу“. (1)
Може ли се, донекле, узимајући у обзир изречене примедбе и имајући у виду стварну ситуацију, када је реч о целокупној српској књижевности – од
њених почетака до скоро краја ХХ века – говорити другачије до као о једној Великој магази, пуној ствари и инвентара, у којој постоје „магацинске књиге“?
Могло би. Није ли, при том, можда, претерано све досадашње покушаје писања  историје српске књижевности, па и Деретићев, сводити на „магацинску књигу“?
Нашој науци о књижевности и књижевности недостаје она и онаква историја књижевности која би била написана и прожета оним захтевима које је
већ испоставио 1938. године Владимир Вујић.(2)
Састављач антологије је, наравно, у друкчијој позицији од књижевног историчара. Састављач је у могућности да, поред осталога,
потпомогне рад књижевних историчара.
Да би се могла написати једна ваљанија историја националне књижевности, пре свега, њен писац не сме бити сапет никаквим предрасудама.
Никако идеолошким. Нити му може бити од користи мимикрија, тзв. позитивизам, објективизам.   

Post has attachment
ЛеЗ 0005111  О Себичном музеју. - ПОВОДОМ Фусноте бр  41
[Рукопис НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА био једовршен почетком 1995.
Састављачев несуђени издавач , конкурисао је пролећа те године на јавном
конкурсу Министарства културе Србије за помоћ ради објављивања те књиге. Рецензије су написали Др Живан Живковић,
професор Филолошког факултета у Београду, и Јован Пејчић, књижевни критичар и
однедавно професор нишког Универзитета. Одговор надлежног министарства никада
није стигао.Сећате ли се, то беше година културе и жаба?  И Рукопис је низ година одлежао у фијоци.
Што је тужно, али и добро.Са антологијама не вреди журити, или треба пожурити полако...
Нема, или није било, у нашој књижевној уметности, у састављању антологија, толико услова и независних функција које је требало ускладити!
Две године касније, након што је донекле успео да заборави Рукопис НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА (почетком јуна 1997. године), Састављач се вратио Рукопису НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА и читању ( када су се појавили изгледи да Рукопис постане књига ).
У Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију , 1, Београд, 1998, објављен је један краћи избор из антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ са целовитим текстовима мојих рецензената. (Те оцене су се односиле на прелиминарну, радну верзију НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА.)   

Post has attachment

Post has attachment
ЛеЗ 0005110  Фуснота бр. 80, или о генијима и писцима 20. Века / Бела Тукадруз. - Крајем 20. века предлагани су за Нобелову награду за књижевност покојни Попа, Миодраг Павловић..., Милорад Павић.
Нико од њих није био опседнут Голубицом, Светим Духом, тајном Теслиних смртних зракова... Тесла је био први Србин, који је добио Нобелову награду као проланалазач, и одбио је. Југословен И. Андрић први је Југословен који је добио Нобелову награду за књижевност и прихватио је..
Црњански је у младости написао једну од својих најпопуларнијих и најлепших песама, верујући у дејство мисли на даљину.
Ни Црњански није био геније. Спомињем неке од српских писаца, за које су сматрали да су највећи : али, колико су велики ако се мере са Гетеом и Пушкином?  

Post has attachment
ЛеЗ 0005109  Леонид ШЕЈКА    СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)
Ш
ПРИРУЧНИК ВЕШТИЦЕ
 
                Књига – објект
 
( Почето 29. VIII   57 )
         Бувље радости
 
Искочише сви                   из коже
дрпајући се                        по једној нози
а онда                                 по другој нози
цркоше                              неухваћени
не може нам ништа
ништа ни он
ни она нико
и жедни крви
скачемо                             невидљиви
скачемо                             неухватљиви
пуни смо                           живота
бежи ево кажипрст
рука нога стопало испод пазуха уједај умрећеш
сутра                                 цркоше најзад        

Post has attachment
ЛеЗ 0005108  Предраг ЧУДИЋ    СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. - Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)
Ч
ВЕКОВИ – ХАРМОНИЈА



Са сталним местом боравка
На доживотној робији
Нек живи вечна варка
Да смо већи, слободнији.
Живимо док се легије
Мудраца ките добротом
Да се обузда, убије
Љубав, страст за лепотом.
Кроз ново Јеванђеље,
Именик телефонски
Вапе вечите жеље
Низ систем електронски.
У ропцу самртника
Читаће осуђеник
Крваву новинску хронику
Наш црни молитвеник.
Ко миг из васионе
Над бескрајним животом
Прошле су лирске сезоне
Сусрета са лепотом.  

Post has attachment
  ЛеЗ 0005107  Марија ЧУДИНА   СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. - Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)
Ч
ПУСТИЊСКА ЛИСИЦА
                                         (За Данила Киша)
 
Човјек један ћуди посебних, танак, струка ускога,
косе разбарушене попут прашумског раслиња каже да је
видио Лисицу пустињску на паришким улицама. Боже,
узвраћа поета, што ради то створење из пустиње
међу људима који су недостојни њезине љепоте
и очаравајућих очију у којима се прикрива меланколија која као
зец у грму, као змија у тајанственом леглу опала и
перја ситних птица које бораве на Светој гори,
међу посвећеним калуђерима. Она, Лисица пустињска
чак ни у сну тих светаца не може бити сретна.
Поета, махнито заљубљен у њезин укочен поглед,
сматра, али и то је сумњиво, да ће она
у Врту Бестиариума ипак наћи разлоге за своје
угрожено постојање, разлог за одржавање своје сјете
и меланколије пустињске      

Post has attachment
ЛеЗ 0005106  Милош ЦРЊАНСКИ  СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. - Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)
Ц
СТРАЖИЛОВО
Лутам још, витак, са сребрним луком,
расцветане трешње, из заседа, мамим,
али, иза гора, завичај већ слутим,
где ћу смех, под јаблановима самим,
да сахраним.
И овде, пролетње вече
за мене је хладно,
као да, долином, тајно, Дунав тече.
А, где облаци силазе Арну на дно
и трепте, увис, зеленила тврда,
видим мост што води, над видиком,
у тешку таму Фрушког брда.
И, место да се клањам Месецу, тосканском,
што у реци, расцветан као крин, блиста,
знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно
и видим витак стас, преда мном, што се рони,
верно и тужно,
сенком и кораком, кроз воду што звони,
у небеса чиста.
И, тако, већ слутим
да ћу, скоро, душу сасвим да помутим.
И, тако, већ живим,
збуњен, над рекама овим, голубијски сивим.
Повео сам давно ту погнуту сенку,
а да сам то хтео, у оној гори,
познао грожђе, ноћ, и теревенку,
и поток, што сад, место нас, жубори.
И, тако без туге,
очи су ми мутне од неке боље, дуге.
И, тако, без блуди,
на уснама ми горка трулост руди.
Лутам још, витак, са сребрним луком,
расцветане трешње, из заседа мамим,
али, иза гора, завичај већ слутим,
где ћу смех, под јаблановима самим,
да сахраним.    
Wait while more posts are being loaded