Profile cover photo
Profile photo
P.U.L.S.E Magazin
154 followers -
“Tell me and I'll forget; show me and I may remember; involve me and I'll understand."
“Tell me and I'll forget; show me and I may remember; involve me and I'll understand."

154 followers
About
Posts

Post has attachment
У ведској Индији, као и у Риму, препознаје се иста индоевропска структура али та два „идеолошка поља“ нису хомогена. Римљани мисле историјски, а Индијци митски. Римљани мисле национално, а Индијци космички. Емпиријској, релативистичкој, политичкој, правној мисли Римљана, супротставља се филозофска, апсолутна, догматска, духовна и мистична мисао
Add a comment...

Post has attachment
Začetnici manastira su monasi, usamljenici koji su provodili život u postu i molitvi posvetivši ga Bogu. Prve monaške skupine nastaju već na početku hrišćanstva, a naročito posle Milanskog edikta 313. godine kojim je proklamovana sloboda te vere.
Add a comment...

Post has attachment
Osnovna greška je beg od bola i uverenje da ga ne možemo podneti. Čovek može jako puno da podnese, čak i one stvari za koje je verovao da će ga “slomiti”. Stvar je u odnosu prema bolu. Čuveni pisac Haruki Murakami rekao je: “Bol je neminovan ali patnja je izbor”.
Add a comment...

Post has attachment
Sve to kretanje lirike izvan granice lirskog “Ja” otkriva dubinu sasvim drugog, iskonskog, pa prema tome i završnog ogleda, čija se prolazna strukturnost i nadsubjektivnost najviše opisuju religijskim terminima, iako nisu neposredno vezani ni za kakvu religioznu tradiciju.
Add a comment...

Post has attachment
Kavafi će učiniti da zaboravimo Shelleyevu tezu da je veliki grad pakao, a naučit će nas da nam je naš Grad, pa bio on ma koliko mali ili veliki, dom, utočište i raj na zemlji. Kavafijeva ljubav spram Grada nije, međutim, jeftino glorificiranje svega dobrog i preskakanje svega lošeg. Ne, Kavafijeva ljubav prema Gradu ima okus sudbine i nužnosti.
Add a comment...

Post has attachment
Онај ко заиста жели нешто „право“ никада то себи неће дозволити, он читавог живота вага, премишља, просуђује, гледа реакције других – јер „право“ није „право“ ако су други повређени…
Два су начина да се потреба да све буде право одметне приказана у односу отац-син, који нам осликава однос Кафке и његовог оца, као симбол нерешеног конфликта два вида ове потребе. И један и други принцип, очински и синовски, не могу се ослободити своје потребе да све буде право, на тачно одређени начин.
Add a comment...

Post has attachment
I eto nas opet kod Flobera, koji nas je divno podučio da pasivnost i konformizam su zapravo odlika strastvenih sanjalica koji nedelanjem zapravo negiraju grubu realnost. To me fascinira u opusu ove rock epopeje razočarenja, svedoci smo raspadanja iluzija jednog coveka, onog koji je zapravo svako od nas, i spoznaje da starenje jedino isušuje cvet strasti i otupljuje osecajnost, a to dragi moji samo dobri pesnici mogu da predstave.
Add a comment...

Post has attachment
Uzroci sve izraženije političke krize na obe strane Atlantika znatno su dublji od finansijskog kolapsa i neuspelih pokušaja oporavka u protekloj deceniji. Koreni krize nalaze se u samoj srži neoliberalnog projekta započetog 70-ih godina 20. veka usponom Ronalda Reagana i Margaret Thatcher i neoliberalnim idejama o globalnom slobodnom tržištu roba, usluga i kapitala. Zaštitna bankarska regulativa uspostavljena posle velike depresije je demontirana – u Americi 90-ih godina, a u Velikoj Britaniji 1986. Tako je otvoren put za izbijanje krize 2008. Ideja o jednakosti je zaboravljena i zamenjena pričom o plimi koja će podići sve čamce u luci. Država je proglašena za kočnicu funkcionisanju tržišta i problem koji treba svesti na pravu meru, podsticana je imigracija, zakonske kontrole su svedena na minimum, a porezi smanjeni.
Add a comment...

Post has attachment
Od mnogih pesama napisanih o Čelzi hotelu (Niko, Džoni Mičel, Džeferson Erplejn, navedimo neke), Koenova “Chelsea hotel # 2” sa njegovog albuma iz 1974 godine “New skin for the Old Ceremonies” je najčuvenija. Počinje sa, telesnom iskrenošću

“Dobro se sećam, u Čelzi hotelu, govorila si tako slatko i tako hrabro, dajući mi svoju glavu na nenameštenom krevetu, dok su limuzine čekale na ulicama”.
Add a comment...

Post has attachment
Kuća se nalazila u tihom delu Meksiko Sitija i imala je radnu sobu u kojoj je pronašao samoću kakvu nikad ranije nije poznavao i neće nikad ponovo. Cigarete (pušio je 60 dnevno) su ležale na radnom stolu. Ploče pored gramofona: Debisi, Bartok, A Hard Day’s Night. Na zidu su se prostirale tabele sa detaljima iz istorije karipskog grada koji je zvao Makondo i rodoslov porodice koju je nazvao Buendija. Napolju su bile 1960-te; unutra daleko vreme predmoderne Amerike i svemoćni autor za svojom pisaćom mašinom.
Add a comment...
Wait while more posts are being loaded