Profile cover photo
Profile photo
Црвене Беретке
crvene beretke, jso, jedinica, jedinica za specijalne operacije
crvene beretke, jso, jedinica, jedinica za specijalne operacije
About
Posts

Post has attachment
Иде ЧОПОР, где су предводници,
предводници чаме у тамници.
...
Пусти правду, који казамати,
сва три вука у планину врати.
(Василије од Семберије)
Наставак на www.crveneberetke.com/tuzno-copor-u-planini-cvili/

Post has attachment
Ово је исповест човека који сведочи шта је ЗАИСТА било...
„Бацам поглед преко рамена и видим запањеног колегу, како гледа у смеру тог човека, окрећем се излазим иза стуба, видим Милорада. И мени се јавља са добро јутро, одговарам исто. Задужење је завршено. Добијамо наређење да га нас тројца отпратимо, до изоловане собе на блоку НУЛА-2. Испред нас је војнички, подигнуте главе и правог става, ишао човек уредно обучен, војнички ошишан, мирисао је на неки јак парфем. Многи медији тада су пренели да је био неошишан, необријан, масан, прљав, да је био пијан и друге нетачне ифнормације, које су новинарима испред зграде давали пијани стражари, који су после сваке смене пијанчили на углу улица Бачванске и господара Вучића. Да је био пијан, прљав, необријан итд, а предао се око 21 часа, како је пренешено, како је могуће да се код нас око 2 часа појавио ТРЕЗАН, обријан, уредно војнички обучен, ошишан и намирисан???“
Наставак на www.crveneberetke.com/okovani-vuk/

Post has attachment
У страховитим борбама „Гвозденог пука“, на Мачковом камену, гине капетан Љубомир Најдановић. Његов посилни не дозвољава да се капетан сахрани на ратишту, жели да га однесе породици у Ниш. Своју молбу износи команданту пука, који га, после узалудног убеђивања да одустане од намере, шаље на рапорт команданту Моравске дивизије.
Оширније на www.crveneberetke.com/posilni-ne-ustupa-mrtvog-komandira/

Post has attachment
Пише: Бошко Козарски
Данас је 103. годишњица најкрвавијег окршаја Великог рата – Битке на Мачковом камену. Сваке године на дан свршетка битке, 22. септембар, дешава се необјашњиви феномен. На тај датум већ пуне 103 године нема цвркута птица, као да сва природа, читав шумолики крајолик у тишини служи помен незнаним и знаним несретницима који уснуше вечити сан на Мачковом камену. И када нема политичара да спусте венац уз бројне статисте и активисте, и када нема ветеранских удружења, јер нема живих ветерана оних дана, и тада Свевишњи удеси пригодан програм и минут ћутања природе, који потраје читав дан, сходно тежини страдања војника-јунака.
Опширније на www.crveneberetke.com/kad-ptice-utihnu/

Post has attachment
Поколења српска млада,
упамтите Рогић Рада,
што за српство живот даје,
заборавит, грехота је.
(Василије од Семберије)
Наставак на www.crveneberetke.com/srpskom-muceniku-radetu-rogicu/

Post has attachment
Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје погинулим борцима одбрамбено-ослободилачког рата на бањалучком гробљу „Свети Пантелија“ данас је обиљежено 26 година од формирања 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Јединица која је била респектована од непријатеља, поштована од својих претпостављених, команди, а народ је најбоље рекао шта мисли о својој 16. бригади додјеливши јој епитете „народна“, „драга“ и „гарава“.
Опширније на www.crveneberetke.com/obiljezeno-26-godina-16-krajiske-motorizovane-brigade/

Post has attachment
За Србе Кајмакчалан је био Капија слободе после које су поново крочили на своју земљу. Ова одлучујућа битка у Првом Светском рату одиграла се између 12. и 30. септембра 1916. године. Учесници битке били су Краљевина Србија и Краљевина Бугарсака, а битка је остала упамћена и по великом броју жртава које је претрпела српска војска. Положаји испред Кајмакчалана заузети су 12. и 13. септембра, а напад на њега почео је на данашњи дан, 16. септембра 1916. године. После снажне артиљеријске припреме, пешадија је кренула у напад у 9.30 часова...
Опширније на www.crveneberetke.com/100-godina-od-bitke-na-kajmakcalanu-ovako-su-izgledali-poslednji-sati-jedne-od-najstrasnijih-bitaka-u-nasoj-istoriji/

Post has attachment
Парастос за 26 припадника Петог одреда Специјалне бригаде полиције, погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату, служен је у Добоју у оквиру обиљежавања 25 година од оснивања тог одреда.
Опширније на www.crveneberetke.com/pomen-stradalim-pripadnicima-specijalne-policije/

Post has attachment
Ову причу ћу почети питањем: Зашто већина људи не воли вукове?
Кад одрастете уз „Црвенкапу“, добру девојчицу која је ишла у посету болесној баки, коју је појео велики зли вук, јасно је да вам од малена усађују одбојност, мржњу, страх од вукова. Кад се сетите „Три прасета“ и „Седам јарића“ јасно је да је рушилачка снага вука изузетно опасна. Кад као дете слушате приче о великим чопорима који нападају стада сиротих овчица мислите да су то крволочне, бездушне звере. Кад мало размислим, сви смо ми, мање или више, расли уз неке смернице да су вукови нешто лоше, нешто чега се треба бојати. И логично је да су неки те смернице задржали и кад су одрасли. Ја сам, некако, увек била контра света, па је тако било и по питању вука...
Наставак на www.crveneberetke.com/zasto-volim-vukove/

Post has attachment
Документарни филм „Брчко – Мук и Јаук“ је прича о удруженом злочиначком подухвату муслиманско-хрватских војних снага у Босни и Херцеговини, које су на данашњи дан, 14. септембра 1992. године око 14 сати, напале српска села око града Брчко. Становници српског села Буквик су одведени у околна муслиманска села на мучење, силовања, у логоре… док су џелати опљачкали, срушили и попалили најмање 330 кућа и објеката у Буквику. Тако је протјерано више од 5.500 Срба. За два дана 14. и 15. септембра 1992. из 19 брчански села уништено и спаљено је више од 5.000 кућа. Срушена је и православна црква Св. пророка Илије у селу Витановићи, подигнута 1893. године, више пута у ратовима рушена и паљена.
Опширније на www.crveneberetke.com/muk-i-jauk/
Wait while more posts are being loaded