НEБОЈША КАТИЋ ЗА СРБИН ИНФО: Европа диже руке од себе, шанса је у Русији
На 60. Међународном Сајму књига, запажен наступ има и мр Небојша Катић, економиски аналитичар, финансијски и пословни консултант, који већ више од 20 година живи у Лондону. Његову књигу „Из другог угла“ премијерно за српско тржиште је издала издавачка кућа Catena mundi. Редакција „Србин инфо“ је направила интервју са истакнутим економистом:
Живите већ дуго у Енглеског. Какав вам је утисак о Београдском сајму књига у односу на последњу посету?
На Сајму нисам био двадесет година. Иначе, ја више волим у граду да гледам књиге. Сајам је за мене доста хаотичан амбијнт. Ипак, на мене је оставило утисак то што се у Србији издаје невероватно велики број књига, али и то што наши издавачи прате оно што се дешава у иностранству.
Да ли квантитет прати и квалитет издатих наслов?
Нажалост,  да ли због журбе или што су преводиоци лоше плаћени, а знам из личног искуства да јесу, преводи су веома лоши.
Да ли књига у 21. веку губи битку са осталим медијима?
Губи. Ево ја у глави држим текст који хоћу да напишем и чији би радни наслов био“ Књигољубац који је умало изневерио књигу“. Из конфора и лежерности све више купујем електронску књигу, а то је заправо убијање књиге, јер се онда не иде у књижару, не пипа се рукама књига, не разговара се више са ученим књижарима, не комуницира се са људима који купују књиге… У том смислу књига и сви остали штампани медији, као и књижаре губе и полако ишчезавају, а књига једноставно се полако повлачи. Лично, од последњих десет наслова можда сам четири читао у папирнатом издању, а остало у електронском облику.
Исти случај је и самном и мојим познаницима.
То је депримирајуће. Понекад се шалим: Шта ћу оставити своме унуку – рачунар са књигом?
Ипак, интернет и блог вас је прославио као економског експерта?
Тако је.  Све има своје добре и лоше стране. С једне, интернет даје изванредну могућност да се огласите, али с друге, немате више едиторе, свако може да пише, па наћи квалитативан блог или текст постаје све теже. Зато треба вагати и један и други медији. Свакако, интернет је моћан, али бих волео да књига остане и даље књига.
Као научнику и економисти, како вам изгледа Европа из ЕУ?
Летос сам имао једну емоцију путујући кроз ЕУ коју сам формулисао у реченици – Чини ми се да Европа диже руке од себе. 
Десило ми се у Немачкој, на једној бензинској пумпи са рестораном и продавницом где сам се паркирао, да угледам један комплетан хаос – прљавштину и ђубре; и то ми је постало симбол пропадања Европе. Да сте ме питали пре пар година да ли могуће да тако у једној Немачкој изгледа објекат, као што је изгледала та бензиска пумпа, рекао бих да је то немогуће. То што сам видео такође значи дизање руку од себе. Ово што се са избеглицама дешава, такође је дизање руке од себе. Исто тако, шиканирање Грчке и Србије од стране Брисела је је скандалозно. А ја то говорим као еврофил. Никада нисам крио да сам присталица уласка Србије у ЕУ, али нажалост Европа почиње да бива све мање место у које сам ја ушао пре двадесет година.
А шта ће онда Србија у ЕУ, ако се ЕУ све више, у оном негативном смислу, балканизује?
Србија у ЕУ не добија, али и не губи ништа, јер све најгоре димензије Европске није су у Србији већ присутне: уцене, притисци…  Сада имамо најгоре од оба света: све најлошије што има ЕУ већ имамо, а ништа од оног што је у њој вредно ми не баштинимо. Такође, у ЕУ имате готово потпуну владавину корпорација над националном државом, иако се Европа још помало томе донекле опире.
Како коментаришете посету премијера Александра Вучића Русији?
Велико је питање зашто Србија не користи све могућности руског тржишта које се нуде српској привреди. Треба се само подсетити колико смо само успешно пословали и радили на совјетском тржишту у југословенско време.
Ту по мени постоје два одговора – Русија се променила и постала много захтевнија (међутим тај проблем руске захтевности је умного редуциран западним санкцијама Русији); и држава нема инструмената или не уме да их створи да подржи српски извоз у Русији, а то је озбиљан посао који се не решава тако што се каже српском привреднику – ајде извози – јер се никада не решава та ствар тако што се привреди каже – снађи се па извози – већ држава домаћа предузеће мора подржавати, мора им помоћи, организовати и дати им неку пару да би се појавила са адвекатном рекламом и приступом.
Значи, сматрате да је за српски извоз кључна улога подршка државе?
Без државе нема развоја. Дакле, држава која је од себе нешто направила и свака привреда која је развијена, расла је само уз ангажовање, подршку  и помоћ своје државе. Прича о тржишту које само све решава је прича за економске пионире, малу децу и адолесценте. То у реалном животу  нема упориште.
На основу тога шта сте рекли који је онда рецепт за српски „Телеком“: продавати или не?
Потписао сам петицију и написао неколико текстова против приватизације; Телеком никада не бих приватизовао. Можда бих направио уступак и евентуално приватизао део задржавши контролни пакет акција. У глобалу, та приватизација је катастрофалан потез – закључио је за Србин.инфо српски економиста из Лондона Небојша Катић.
У суботу 31. октобра, Небојша Катић ће од 13 до највероватније 16 часова на штанду „Катене мунди“ у Хали 1 београдског Сајма, разговарати са читаоцима, па и посетиоци нашег сајта имају прилику да упознају реномираног економисту.
Извор: СРБИН.ИНФО – Дејан Петар Златановић, Алексеј Димитријевић
Shared publicly