ПОЛИГОН СВИХ ЛИБЕРАЛНИХ ЕКСПЕРИМЕНАТА
Валериј Коровин
Француска је у потпуности апсорбовала глобализацију, либерализам и необуздано тржиште, а добро је познато да је вођено невидљивом руком невидљивих господара света. И све захваљујући протежеу глобалне олигархије Емануелу Макрону - последњем глобалисти у Европи. Његов либерални експеримент над земљом чији је председник је, заправо, довео до либерализма као основе државног система и сигурно води Француску у нову револуцију.

Од главне пароле Велике француске револуције - Liberté, Egalité, Fraternité – која је прогласила свеопшту слободу, једнакост и братство, остала је још слобода, Liberté, али не за све, већ само за изабране штићенике које су поставиле транснационалне корпорације, сматрајући их “праведним” распоредитељима блага Пете републике, у корист глобалне олигархије.

Нико, заправо, није ни скривао да су Макрона поставили Ротшилди (то је било извесно и током сâмих избора) и да је његову кампању финансирао крупни капитал. А његови слогани су били преузети од свих других кандидата: сваки је био најпопуларнији, због потпуне равнодушности према њима. И, заиста је од сâмог почетка било јасно да ниједно од обећања, исказаних слоганима, неће бити испуњено. Најважније је било победити, а потом ћемо искористи ојађене француске масе, исто како су то учиниле украјинске колеге – сада је јасно да су на овај начин размишљали политички технолози који управљају Макроном.

Заиста је читав постизборни програм Макронове владе строго либералног и антиљудског карактера: смањење социјалних давања, повећање старосне границе за одлазак у пензију, повећање пореза, смањивање права радног становништва, укидање стамбених надокнада, укидање субвенција за пољопривреднике, повећање свих цена, свега. Изгледа да ово није Француска, него нешто као Украјина, земља која живи своје последње дане, молећи ММФ на коленима за још позајмица и испуњавајући сваки, било који, чак и најпонижавајући услов за све то.

Али не, пред нама имамо државу која себе сматра другом економијом у ЕУ, после Немачке и спада међу десет држава са највећим БДП у свету. Како не искористити сву ову транснационалну олигархију! Само треба поставити свог председника. А становништво? Да ли ико о њему и размишља, када је у питању профит и веће благостање изабраних у овом свету!

Французи, који много раде и тешко живе, данас су у истом положају као Украјинци, којима се сви ругају. Учитељи, транспортни радници, лекари, комуналци – сви они, које је у совјетско доба било уобичајено звати трудбеницима, постали су класична (према Марксу), експлоатисана класа. Све ово се догађа у позадини миграционих таласа који се нићим не регулишу и прете да поплаве Француску и у потпуности је лише француског идентитета, претварајући га у бесполну биомасу.

Капитализам, који је суштина западног света и који је хваљен анти-совјетском пропагадном, у суровој и злој игри се поиграо са народима Европе, а посебно са Франузима.

Како се не сетити револуције, и управо помислити на Французе, који су поносни на своје револуције и знају све о томе. Било је укупно 140 протеста у којима је учествовало више од пола милиона учесника - и то је само почетак, тест снаге, само крајем прошле недеље. Све у свему, планирани су штрајк и захтев за укидање свих реформи Макронове владе ... до јула наредне године – па ћемо видети.

Следећа француска револуција је почела неприметно, иако се могла назрети издалека. Глобалистичке елите већ дуго игноришу француске раднике, праве и доносе законе монструозније од претходних, не обраћајући апсолутно никакву пажњу на милионе који демонстрирају. Глобалистичке елите траже од Француске да напусти нормалне, двополне породице са мамом и татом, не обраћају пажњу на штрајкове радника у железници и контроли лета, него уводе реформе у саобраћају. Јесте ли још живи? Онда подижу цене горива. Ви се и даље сматате Французима, просипате национални понос, гласате за Марин Лепен? А, тако – дајте још миграната овде!

Чини се да нема ниједног либералног експеримента, који већ није био изведен у Француској. Ево је, Liberté, у свој својој лепоти и пуноћи. Корпоратократија, режим који успоставља глобална олугархија, како је то назвао бивши амерички “економски убица” Џон Перкинс, дуго је игнорисала француске масе и само повећавала економску репресију у позадини друштвених експеримената дехуманизације. Изгледа да је Француска постала полигон за све либералне експерименте. Није изненађујуће што су довели и до побуне.

Студентска револуција у пролеће 1968. године, на Сорбони у Паризу, одвијала се у подгрејаним условима, практично социјалистичке Француске, која је удовољила маси у захтевима под притиском совјетског примера, који је издвајајо максимална социјална давања. То је оно што је приморало владе западних земаља, нарочито у Европи, да направе сличне уступке у односу на властите масе. Шездесете и седамдесете година прошлог века обележио је врхунац друштвених достигнућа у Европи, због чега су се Американци плашили да ће коначно изгубити контролу над Старим светом.

Тај период је постао пример за углед читавој послератној Европи. Управо тој, већ непостојећој Европи су стремили многи грађани пост-совјетског простора и бившег социјалистичког блока, после гледања старих филмова са Луј Дефином и жераром Депардјеом. Међутим, то је довело до распуштања Народне скупштине, превремених парламентарних избора и избора нове владе.

Сада, разлога за промену владе и распуштање парламента има стотину пута више, али брутални осмех изворног капитализма више не стоји на церемонији са масама. Њих растерују водени топови, а у већини случајева их просто игноришу. Иза њих није нити социјалнистички блок, нити светски комунистички покрет, ни било која и било каква идеја. Идеје у свету освајачког капитала више нису важне. Постоји једна идеја - профит олигархијске мањине, а остали су пуштени да преживе какогод хоће.

Француска је стигла до ивице, иза које је револуција. И за њу сада има и много више оснпва. Нова француска револуција - то је борба за опстанак, за остатке барем некакве правде, за право да се има глас и да се остане човек. Али ово је и револуција против глобализације која умире, за коју чак и амерички председник Доналд Трамп није спреман да дâ ниједан трули цент.

Ако се Французи супротставе, ако могу да сачувају свој национални понос, ако могу сломити кичму глобалној олигархији у Француској, они ће збацити и отпремити беспризорног биомеханоида Макрона тамо, одакле је и телепортован у француско руководство, дакле у пакао – а то ће све покренути остале народе у Европи на последњу побуну против глобализма и његових протежеа. Француска је одувек била на челу револуције, зар сада неће бити?

Извор: РТ
Shared publicly