Асоцијација “Реструктура”: Није питање: да ли ћемо, него: када ћемо
У СРБИЈИ ЈЕ ЛОША И ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈА И ТО ЈЕ ЈАСНО И ИСТОКУ И ЗАПАДУ, ЗАТО И НИСУ ПОДРЖАЛИ ЈОШ ЈЕДНЕ ИЗБОРЕ, НА КОЈЕ НЕ БИ ИЗАШЛО ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ БИРАЧА, ЈЕР И НЕМАЈУ ЗА КОГА ДА ГЛАСАЈУ!
НИКО НЕ НУДИ НИШТА КОНКРЕТНО НА ТЕМУ ОПОРАВКА И РАЗВОЈА ДОМАЋЕ ПРИВРЕДЕ, А ТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН ЗА СИГУРАН ОПСТАНАК И ПРИСТОЈАН ЖИВОТ.
Бивша власт, која је сада опозиција, распродавала је јавна предузећа, уз све пропратне „мућке“, и задуживала се. То јој је била економија.  Стране инвестиције су биле минималне.
Садашња власт се задужује, продаје преостала јавна предузећа (нема их пуно) и штеди, преко смањених плата и пензија, хвалећи се , у лику свог премијера, да је „већи ММФ од ММФ-а“.
И то јој је економија. Страних инвестиција има мање од претходне, која је имала мало.
Остали познати политички актери се, као и бивши властодршци, баве критиком актуелне власти, а да немају ништа реално на плану економије.
И?
Ништа је на власти и ништа је у опозицији.
Време је за корекцију политичког система који је створио и бесплодну власт и исту такву опозицију.
Ми имамо план за обнову и развој запуштене домаће економије, који чак није у сукобу  ни са циљевима ММФ. Одвија се на сасвим дугој паралели.
У сврху остварења тог плана, морамо извршити корекцију политичког система, како бисмо спречили да убудуће на власт долазе људи без одговарајућег нивоа знања и способности.
Ову корекцију ћемо извршити референдумом, као најдемократскијим начином одлучивања народа.
Ми смо домаћим властима још 2014. године понудили решење за јавна и друштвена предузећа која не послују добро, и то решење су начелно подржали и представници Светске банке и Унија послодаваца и поједини представници Агенције за приватизацију, али власт је остала глува, а тај проблем још није решен.
Признајемо постојање ентитета Косово, ( као што признајемо да киша пада, кад већ пада) , који је стицајем разних околности настао на делу наше територије, Косову и Метохији, и настојаћемо да се са њим успоставе коректни односи, али тај ентитет, већ и зато што је, без договора са нама, настао на нашој територији нећемо признати као независну државу, нити ћемо се одрећи наше територије, Косова и Метохије,( иако смо свесни да на њој немамо ингеренције), јер то нам налаже национална част и достојанство.
Признајемо посредовање Брисела, док овај има мандат ОУН и док се томе не супротстави нека Велика сила са правом вета /ми то очигледно нисмо/.
Не одбијамо априори улазак у Европску Унију, али се нећемо нарочито ни бавити њиме, јер наш примарни циљ ће бити обнова и развој запуштене домаће привреде.
Уважавамо све Велике силе и немамо намеру да и са једном долазимо у конфликт или да ма којој сили уведемо санкције или улазимо у војне савезе са којима није сагласна било која Велика сила.
Ми знамо своје место и да не можемо бити приклоњени само једној сили, што је показала и наша досадашња историја и спољна политика. Ако се ствари на том плану промене, приклонићемо се оној сили којој се приклони и већина народа.
Стране силе, и на Западу и на Истоку,  и боље него ми знају структурне мане и досадашњих и садашњих власти и да су потпуно огрезле у „системској корупцији“, која није ни у њиховом интересу, а у нашем поготово.
Зато морамо направити заокрет, уз подршку већине народа.
Да ли ћемо и од страних сила добити бар прећутну сагласност за обављање тог заокрета, још не знамо поуздано, али не видимо ниједан озбиљан разлог да та сагласност изостане.
Ми смо толико сигурни у наведене циљеве, а пре свега у примарни циљ: обнову и развој домаће привреде, да уопште не постављамо питање: да ли ће се то остварити.
Питање је само: када? А одговор ће дати надолазећа стварност у Србији.
Shared publicly