Profile cover photo
Profile photo
Милан «Паланка на вези» Милошевић
1,747 followers -
Примена савремених технологија за унапређење дијалога између грађана
Примена савремених технологија за унапређење дијалога између грађана

1,747 followers
About
Posts

Post has attachment
Опозиција тражи заседање Народне скупштине о Косову и Метохији
На ванредној заједничкој конференцији за новинаре шест опозициoних посланичких група у Народној скупштини позвала је све грађане да се прикључе протесту испред платоа Филозофског факултета у Београду под називом „Један од 5 милиона“ с почетком од 18 часова.

Конференција за новинаре народног посланика Бошка Обрадовића и осталих посланика опозиције 14.12.2018.

Post has attachment
САВЕЗ ЗА СРБИЈУ Ово су СНС батинаши! Нови протест у суботу 15. 12.2018.
Лидер Савеза за Србију (СзС) Драган Дјилас најавио је нови протест у суботу, 15. децембра, у Београду под паролом „Хајде да се пребројимо“ и да то Радио-телевизија Србије прикаже.

Он је додао да ће у суботу поново „шетати више десетина хиљада људи“.

Ђилас је додао да је после 90 дана постојања тог опозиционог блока организован протест од, како је рекао „15.000-20.000 људи“.

„Може председник Србије Александар Вучић да прича шта хоће, о две-три хиљаде, ми који смо тамо били и знамо математику за други разред лако израчунамо колико је људи било“, рекао је Ђилас.

СзС открио идентитете осумњичених за нападе у Крушевцу и Лучанима: Пронаћи и налогодавце!

Савез за Србију је обеледанио имена осумњичених за пребијање лидера Левице Србије Борка Стефановића у Крушевцу, али и то да је починилац недавног физичког напада на кандидаткињу СНС за одборницу у Лучанима заправо члан и активиста СНС. Разлог што њихова имена до сада нису објављена, јесте покушај да се заташкају и не открију налогодавци, речено је на данашњој конференцији за новинаре.

“То су, пре свега, Данијел Гмијовић звани Цафта из Крушевца и Марко Живковић звани Бувац из Крушевца, ту се такође налази и трећи – Марко Шапоњић звани Шапа, такође из Крушевца. Ми очекујемо да тужилаштво ради свој посао професионално и да не подлежу притисцима, такође то очекујемо и од полиције”, рекао је Борко Стефановић, лидер Левице Србије и један од оснивача СзС.

За Марка Шапоњића је рекао да је био припадник Жандармерије до 2008. године.

“Они су означавани до сада иницијалима, очигледна је намера да се они заштите”, оценио је Стефановић и додао да не тврди да су они криви пре но што се заврши кривични поступак.

Показао је фотографије ухапшених, за које тврди да су у “пословним, полупословним и приватним везама с Гораном Макрагићем, бизнисменом из Крушевца, с управником Казнено-поправног дома Иваном Мијаиловићем и с радником Градске управе у Крушевцу Сашом Делићем”.

“Цела ова екипа су људи који су често виђани на скуповима Српске напредне странке (СНС) по Србији, неки су се и сликали. Били и у Зајечару и другим местима, увек где је било неко насиље”, казао је Стефановић.

Стефановић је додао да су лидери Савеза за Србију сматрали да су дужни да објаве идентитет осумњичених.

“Сматрали смо да је неопходно у светлу бујања насиља да покажемо да знамо ко су и шта раде, и нема никакве потребе да неко крије идентитете”, рекао је он.

По Стефановићевим речима одбрана ухапшених ће ићи на то да тај напад окарактеришу као насилнично понашање, а не као покушај убиства, а њихови браниоци већ говоре да ће се случај брзо завршити и да ће се “нагодити”.

“Очекујемо да тужилаштво настави свој посао и да не подлеже притисцима, као и полиција. Наш циљ је и захтевамо да се нађу налогоднавци напада”, рекао је Стефановић.

Додао је и да су ухапшени дали исказ да су “само шетали, ваљда брали цвеће, а ми смо се из Савеза кошкали међу собом, онда су они дошли да виде шта радимо, па је испало да смо још ми њих напали”.

Post has attachment
Кордун се у срцу носи (РазБуђивање)
У двадесет и другој емисији емисији "Разбуђивање" угостили смо Стеву Бекића, оснивача и уметничког руководиоца КУД "Петрова Гора Кордун".

Стево Бекић је рођен 1945. године у кордунашком малом селу подно Петрове Горе. Завршио је Војну техничку академију у Загребу, а после је службовао на више места по бившој Југославији као официр ЈНА.

Стево Бекић је велики љубитељ и чувар народне трације Кордуна и читаве Крајине, јер то је исти народ. У емисији Разбуђивање причао је о Кордуну: географски, историјски и етнографски.

Кордун је регија која се налази између ријека: Коране, Купе, Глине и Мрежнице. Срби су се у ове крајеве почели досељавати још у 16. веку приликом турског продирања на Балканско полуострво. Тада се то подручије звало "Кордон", који је био сав под брежуљцима и било је лакше Турцима ту проћи у својим походима на Европу.

Срби који су долазили из Старе Србије су примани и давана им је земља од аустријског цара, али су они за узврат морали да ратују за интерес германске царевине. Били су војници, а не кметови. Ватикан је константно желио да их покатоличи. Касније је Бечки двор створио Војну Крајину у коју је ушао и Кордун. Слабљењем Османлијске царевине смањила се потреба за војницима - граничарима.

Након Првог светског рата Кордун је ушао у састав Краљевине СХС.

У Другом светском рату Кордун је био регија са највише пострадалих Срба. Сваки трећи становник није преживео рат. Усташе су на Кордуну починиле стравичне злочине као што су: Садиловац, Пркос, Вељун итд. После Другог светског рата о усташким злочинима се причало са шапатом.

Распадом Југославије 1990-их Кордун је опет настрадао. А његови житељи нашли су се августа 1995. године у колонама за Србију. Стево Бекић је основао 2000. године групу КУД "Петрова Гора" и са њом имао много наступа по Србији, БиХ, Црној Гори.

Поред тога, Бекић је објаснио које су специфичности за Кордунаша и најавио два концерта; први у Земуну 15. децембра и други 17. децембра на свечаној академији "Крајина живи".


Аутор и водитељ Милан Чучковић

#Кордун #СтевоБекић #НароднаТрадиција

Post has attachment
ИНТЕРВЈУ: Срђан Шкоро - Морамо да пробудимо свест народа, зато што долази време промена (15.12.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин Срђан Шкоро, дугогодишњи новинар Новости и Ревије 92 и бивши члан Председништва Покрета слободних грађана (ПСГ). Представљајући се као политички побуњеник у Покрету слободних грађана, Срђан Шкоро је успео да зада најозбиљнији ударац опозицији и Саши Јанковићу од председничких избора. Шкорову опширну оставку на све функције у ПСГ, објавили су водећи таблоиди у Србији и пренеле све гледане телевизије. Он је врло ефектно са најширом публиком поделио своје разочарање у Сашу Јанковића, своје виђење да ПСГ-ом управља Јанковићева супруга Славица, као и свој новинарски закључак да су једни "Слоба и Мира" били сасвим довољни Србији. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама.
Интервју је снимљен 11.12.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Марко Јеремић.

Post has attachment
Малагурски: Уједињене нације гуше истину о Србима!
Недавно су готово сви медији брујали о једном инциденту о УН. Српска хуманитарна организација „28. јун“, која има консултативни статус при УН, искористила је своју позицију да говори о кризи на КиМ.
„Малагурски за Спутњик“ је емисија у којој прослављени српски режисер и новинар Борис Малагурски у краткој, препознатљивој сатиричној форми коментарише теме које највише узбуркавају јавност у Србији, региону и свету. Нове епизоде можете гледати на Јутјубу сваког петка од 20х.

Post has attachment
Михаило Меденица: Терористи су се постројили, и шта сад- Вучићу?!
Који је Ваш одговор на формирање војске некаквог “косова”, господине председниче, или како Вулин у благој ерекцији воли да Вас назива- “врховним командантом”, иако врховно командујете само јадом, чемером и понижавањем Србије?!

Најгори ђавољи накот се поново утегао у униформе. Исте су то оне с којих се сливала српска крв, тек нешто пропране, добрано сте им помогли у томе, па отуд ваљда и Ваша ћутња.

Шћућурили сте се у Копненој зони безбедности и шта?!
Љутито гледате пут Косова и Метохије из неке заветрине, поносно одбијајући месни нарезак, јер коме је још до конзевре кад се крволоци наново разбрајају и постројавају у крвничке чете?!

Јесте ли извирили из рова и јуначки узвикнули: “Србија”, да се чује до Приштине, можда Тачију заклецају колена па батали све уз сузе и страх: “Не могу ја ово, Вучић је негде иза оних планина, боље да се разиђемо, сигурно гледа кроз двоглед и куне! Не могу, страх ме је, можда нас погоди месним нареском, или не дај Боже- Вулином средњег домета…”
Шта сад, шта даље?!

Посланици рент-а Српске листе “одважно” нису присуствовали седници скупштине тог сотонског гувна, одбијајући да гласају о преименовању џелата у “војнике”, али им није пало на памет да иступе из владе најкрвавијег од свих- Рамуша Харадинаја и тако спрече да данашњи дан толико заличи на једнако погани 14. децембар 1998. године!

Сећате ли се шта се тад збило?!

Они с којима сте тикве уместо божура засадили масакрирали су шесторо српске деце у пећком кафићу “Панда”!
Харадинајеве главосече- да, мада сте бесрамно устврдили пре коју годину да можда и нису ону већ да смо сами побили своје анђеле како би изазвали шта?!
Бесрамно и безочно сте ведро српске крви просули на српске руке и заћутали.

Никада више ни речи о томе. Ни помена шесторице анђела!

Харадинај је у међувремену постао више него прихватљив, мада то лице зла ни паклу прихватљиво бити неће, али Вама и куражној “одбрани” метра светиње- јесте!

Сви до једног! Што је више српске крви на њиховим рукама то су постајали све прихватљивији.
Чије су жртве умирале у најгорим мукама ти су одабрани као најваљанији да се с њима преговара о опросту лелека мајки и евентуалној доброј вољи да нам дају нешто Косова и Метохије, иако “тамо ништа немамо” али бисмо јако волели да саградимо нешто вековних светиња, праотачких гробља, 100.000 српских душа што с мраком стоје под иконама и кандилима…

Тамо где “немамо ништа” сад имамо војску терориста, благословених од белосветских дистрибутера јада и чемера- Америке и Британије, и Вашег прекора да ћете обуставити градњу линије метроа од Београда до Призрена уколико се устроје у војску на чијем челу није првоборац повлачења, носилац костима нинџе и породичне пензије тетке из Канаде!

Устројили су се, и шта сад?!
Покушали сте с Цецом и није успело! Можда Аца Лукас, ако их то не опамети и покаже да с “врховним командантом” нема шале- не знам шта ће?!

Добро, увек имате адут у рукаву: “Сатерани смо уза зид”, с тим што сте здушно подали своје чауше на мобу да га саграде, подигну до неба, да надвиси Дечане и Грачаницу, да се од њега не види Хоча, Ораховац, Призрен…

Сатерани смо уза зид који ћете, не сумњам, предствити капиталном инвестицијом која ће упослити хиљаде младих да га придржавају, док псина Тачи салутира четама нових нараштаја крвника!

Шта ћете учинити док из Копнене зоне безбедности помно пратите ситуацију, а мучени Марко Ђурић стрепи што сте недоступни па бандери заурлава: “Ацо- Србине!”
Позвати премудро на очување мира у региону?!
Сагласан апсолутно, али се некако регион све више шири, чини ми се кад испружим руку кроз прозор да већ није у Србији, али борићете се, не сумњам, и за тај метар иако нигде немам ништа, па је успех ако нешто ничега добијемо за себе!

Издали сте и продали све!
Стројеви крвника у Приштини нису ништа до јуршници Ваше политике: “најскупља српска реч- ја на челу колицке год Србије”!
Сва јутра немира наших мученика на Косову и Метохији и васцелој Србији- Вама на душу!
Искључиво Вама!

Ако је још нешто остало у Вама запалите свећу за шесторицу наших анђела.
Годишњица им је.
И у праву сте, можда их и јесу убили Срби, али не те ’98. већ две деценије касније…

Михаило Меденица
ИЗВОР: Два у Један

Post has attachment
T. Пикети и A. Вуше: Манифест за демократизацију Европе
Будући да морамо делати брзо и извести Европу из постојећег технократског ћорсокака, предлажемо формирање европске скупштине

У критичном тренутку за Европу, Манифест који следи – а који могу да потпишу сви европски грађани пошто га прочитају – доноси предлог за савладавање отпора политичким променама без апстрактних дискусија; доноси конкретан план за демократизацију европских институција и политика у правцу веће фискалне и социјалне правде и делотворног решавања ургентних еколошких и миграторних проблема у Европи.

Тренутни модел управљања Европом консолидован у деценији након финансијске кризе није само нетранспарентан и неодговоран, што оличава еврогрупа, већ је и идеолошки наклоњен економским политикама готово искључиво усмереним на финансијске и буџетске циљеве. Очекивано, Европа се показала неспособном да одговори изазовима с којима је суочена: растуће неједнакости широм континента, убрзан раст глобалног загревања, прилив избеглица, структурни мањак инвестирања у јавни сектор (пре свега у универзитете и истраживања), пореске преваре и избегавање пореза…

Охрабрујући државе чланице које желе да се баве актуелном политичком и друштвеном кризом европског пројекта, наш предлог обухвата буџет за дугорочно инвестирање у јавну имовину на европском нивоу у циљу савладавања социјалних неједнакости на нивоу Уније и обезбеђивања постојане економске изводљивости аутентичног политичког модела за социјални, правичан и одржив развој Европе.

Финансирање буџета засновано је на фискалној солидарности кроз увођење четири европска пореза – на висока примања, имовину, емисије гасова угљеника, као и усклађени порез на корпоративни профит. До данас су корист од европских интеграција имали пре свега најмоћнији и најмобилнији економски и финансијски актери: највеће мултинационалне компаније, домаћинства са високим примањима и великом имовином. Европа ће повратити везе са својим грађанима само ако докаже да је способна да успостави искрену европску солидарност, тако што ће главни уживаоци процеса глобализације правично допринети финансирању јавних добара нужних Европи.

Такве политике су у постојећем институционалном оквиру практично немогуће, посебно стога што право вета сваке државе спречава заједнички фискални правац. Уговор за демократизацију Европе (Т-Дем) поставља платформу за обновљен демократски оквир, где би ове нове економске политике, посебно буџет, не само биле могуће већ и легитимне.

Успостављањем европске скупштине задужене за расправу и гласање о буџету, државе чланице могу омогућити себи да правично опорезују најпросперитетније актере и тако финансирају предложени заједнички буџет. У свом мешаном саставу који обухвата и националне и европске посланике, европска скупштина би такође имала легитимитет да делује као контратежа великом утицају који европски модел економског управљања има на социјални пакт у појединим државама.

Манифест за демократизацију Европе
Ми, европски грађани, различитог порекла и из различитих земаља, данас представљамо овај позив за темељни преображај европских институција и политика. Овај Манифест садржи конкретне предлоге, као што су пројекат Уговора за демократизацију и Буџетски пројекат, које земље могу одмах усвојити и применити ако то желе, при чему ниједна земља не може да спречи друге да их примене. Манифест могу потписати онлајн сви европски грађани који се у њему препознају. Сваки политички покрет га може мењати и унапредити.

Након Брегзита и доласка антиевропских влада на чело неколико држава чланица више није могуће наставити по старом. Просто не можемо чекати следећи излазак из Уније или даљу разградњу без темељних промена у савременој Европи.

Данас је наш континент заробљен између, с једне стране политичких покрета чији се програм своди на прогон странаца и избеглица, а који се већ спроводи, док с друге стране имамо партије које за себе тврде да су европске, али које заправо и даље мисле да су тврдокорни либерализам и ширење конкуренције – на државе, фирме, територије и појединце – довољни да дефинишу политички пројекат. Никако да схвате да управо тај недостатак социјалних амбиција ствара код грађана осећај напуштености.

Постоје друштвени и политички покрети који настоје да окончају овај фатални дијалог, окренути стварању нових политичких, друштвених и еколошких темеља Европе. Током деценије економске кризе нагомилало се ових, типично европских критичних ситуација: структурни недостатак инвестиција у јавни сектор, посебно у областима школовања и истраживања; продубљене социјалне неједнакости; убрзан пораст глобалног загревања; криза у прихвату миграната и избеглица. Међутим, ови покрети често не успевају да формулишу алтернативни пројекат и да тачно опишу како би волели да организују Европу будућности и инфраструктуру одлучивања која би јој била својствена.

Ми, европски грађани, објављујући овај Манифест, Уговор и Буџет, износимо конкретне предлоге јавно доступне свима. Предлози нису савршени, али имају ту предност да постоје. Јавност их може проценити и побољшати. Засновани су на једноставном уверењу: Европа мора изградити аутентичан модел како би обезбедила правичан и стабилан друштвени развој својим грађанима. Једини начин да им се обрати јесте да се одустане од нејасних и теоретских обећања. Европа може да обнови солидарност са својим грађанима само ако пружи конкретан доказ да је способна да успостави сарадњу међу Европљанима, а да оне који уживају корист од глобализације наведе да допринесу финансирању добара у јавном сектору чији је недостатак у Европи данас огроман. Велике фирме треба да допринесу више од малих и средњих, а најбогатији порески обвезници треба да плате више од сиромашних. То данас није случај.

Наши предлози су засновани на изради буџета за демократизацију, о коме би се расправљало и гласало у сувереној европској скупштини. То би коначно омогућило Европи да се опреми јавном институцијом која је у стању и да непосредно решава кризе и да произведе скуп темељних јавних и социјалних добара и услуга у оквиру постојане економије засноване на солидарности. На овај начин, обећање дато у време Римског уговора о „хармонизацији животних и радних услова” коначно ће добити смисао.

Овај буџет, ако европска скупштина тако жели, биће финансиран из четири главна европска пореза, опипљивих маркера ове европске солидарности. Они би се примењивали на профите највећих фирми, највише приходе (преко 200.000 евра годишње), највеће власнике имовине (преко милион евра) и на емисије гасова угљеника (са минималном ценом од 30 евра по тони). Ако је фиксиран на 4 одсто БДП, као што предлажемо, овај буџет би могао да финансира истраживање, школовање и европске универзитете, као и амбициозан инвестициони програм за преображај нашег модела економског раста, те прихват и интеграцију миграната и подршку онима који учествују у спровођењу трансформације. Такође би државама чланицама омогућио простор за маневар у циљу смањења регресивног опорезивања које оптерећује плате или потрошњу.

Није овде реч о стварању “Европе за трансфер новца”, како би се узимало од “добрих” земаља и давало лошијим. Пројекат Уговора за демократизацију овим се изричито бави, ограничавајући јаз између обрачунатих трошкова и наплаћених прихода у појединој земљи на праг од 0,1 одсто њеног БДП-а. Пре свега је реч о смањењу неједнакости унутар различитих земаља и инвестирања у будућност свих Европљана почев, наравно, од најмлађих међу њима, без привилегованих земаља.

Будући да морамо делати брзо и извести Европу из постојећег технократског ћорсокака, предлажемо формирање европске скупштине. То ће омогућити да се расправља и гласа о новим европским порезима и буџету за демократизацију. Европска скупштина се може успоставити без измена важећих европских споразума.

Европска скупштина би, наравно, морала да комуницира са постојећим институцијама у којима се доносе одлуке (посебно са еврогрупом у оквиру које се министри финансија земаља еврозоне неформално састају сваког месеца). Али, у случајевима неслагања, скупштина би имала коначну реч. У супротном, био би компромитован њен капацитет за нови транснационални политички простор у коме странке, друштвени покрети и невладине организације коначно имају прилику да се изразе. Такође би у питање био доведен и стварни значај скупштине као платформе преко које би се Европа коначно отргла вечној инерцији међувладиних преговора. Треба имати на уму да правило фискалне једногласности у Европској унији годинама блокира усвајање било ког европског пореза и одржава фискални дампинг богатих и најмобилнијих, што је пракса која је упркос свим обећањима и данас на снази. То ће се наставити ако не буду успостављена друга правила одлучивања.

С обзиром на то да ће ова европска скупштина моћи да прописује порезе и да зађе у саму срж демократског, фискалног и социјалног договора у државама чланицама, важно је истински укључити националне и европске парламентарце. Давањем централне улоге националним посланицима, национални парламентарни избори ће де фацто бити и европски избори. Национални посланици неће више моћи да напросто пребаце одговорност на Брисел, већ ће морати да објасне својим бирачима пројекте и буџете које намеравају да бране у европској скупштини. Окупљањем националних и европских парламентараца у јединствену скупштину установиће се навика заједничког управљања која тренутно постоји само међу лидерима држава и министрима финансија.

Стога у Уговору за демократизацију – доступном онлајн – предлажемо да 80 одсто чланова европске скупштине чине посланици из националних парламената земаља потписница Уговора (у сразмери са бројем становника и политичким групама), а 20 одсто из актуелног сазива Европског парламента (у сразмери са политичким групама). Овакав избор заслужује даљу дискусију. Наш пројекат би био функционалан и са нижим учешћем посланика из националних парламената (на пример 50 одсто). Али, по нашем мишљењу, претерано снижавање ове размере могло би да умањи легитимитет европске скупштине за учешће свих европских грађана у склапању новог социјалног и фискалног пакта, док би сукоби демократског легитимитета између националних и европских избора могли рапидно да уруше пројекат.

Сада морамо брзо делати. Мада би било пожељно да све земље Европске уније без одлагања приступе овом пројекту, и мада би било важно да га у самом зачетку усвоје четири највеће земље еврозоне (које заједно чине више од 70 одсто БНП и становништва у зони), целокупан пројекат је осмишљен тако да га било који подскуп земаља које то желе може правно и економски усвојити и применити. То је важно јер се земљама и политичким покретима који то желе омогућава да покажу своју спремност да учине врло конкретан корак неодложним усвајањем овог пројекта, или његове унапређене верзије. Позивамо све мушкарце и жене да преузму своју одговорност и узму учешћа у детаљној и конструктивној дискусији о будућности Европе.

Текст Манифеста је припремило седморо аутора: Мано Бужу, економиста; Лука Шансел, потпредседник Лабораторије за неједнакости у свету, Париска школа економије; Ан-Лор Делат, економиста, сарадница Националног центра за научна истраживања; Стефани Енет-Воше, правница, професорка Универзитета Париз-Натер; Тома Пикети, економиста, професор на Париској школи економије и Школи за високе студије друштвених наука; Гијом Сакрист, политиколог, шеф катедре на Универзитету Париз 1-Сорбона; Антоан Воше, политиколог, професор Националног центра за научна истраживања, Универзитет Париз 1-Сорбона – а потписали су га многи други.

Превела: Милица Јовановић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Пешчаник/Нови стандард, 12. 12. 2018)

Post has attachment
ОТВОРЕНО ПИСМО ЈЕДНЕ МАЈКЕ ВУЧИЋУ: „Шта је у ствари порука Вашег деловања – Не рађајте децу ако не желите да правите социјалне случајеве?“
Доста ми је ћутања и тихог неодобравања. Хтео или не у овој приватној држави принуђен си да размишљаш о ономе који ти кроји судбину. А то сте Ви Вучићу ( ово Ви је само последица кућног васпитања)!

Говорите о програму подстицања наталитета у Србији, само ми није јасно у ком смеру. О повећању или смањењу?

Породиљама исплаћујете срамну надокнаду 3000, 5000, 7000 динара… Да ли Ви можете да одгајате бебу са тим парама? О да, заборавила сам, па Ви сте свемогућ.

Да ли знате колико коштају пелене потребне за месец дана? И не, немојте ми причати да у том случају користимо памучне пелене, оне морају да се перу, а онда је рачун за струју већи. Малтене исто кошта.

Да ли знате колико кошта храна за бебе, јер нису све мајке у могућности да доје? А и оне које то могу морају квалитетно да се хране, како би све витамине и минерале пренеле својој деци. И то кошта. Бебе морају да пију и витамине ( прву годину живота и у зимским месецима друге године)-тако саветују педијатри (а надам се да немају лажне дипломе). Онда им треба дати капи против грчева. Замислите и то се плаћа – читајте социјално не покрива трошкове. Или да их пустимо да се муче са грчићима, а витамине ко шиша. Сутра кад буду мало већи држава ће сносити трошкове њиховог лечења?

Децу треба и окупати, намазати, па чак и обући. Звечке нису неопходне, али ми родитељи волимо да се наша деца играју и развијају моторику. У праву сте, не морамо да их купимо, можемо да узмемо лекове од бака и дека и ставимо их у празне флашице и звечка готова! Парола снађи се, као и све друго у овој држави!

И опет Вас питам да ли све ово можете са поменутим новцем?

А тате? Тате и даље примају исту плату. Већина недовољну да прехрани двочлану породицу, а камо ли вишебројну. Јер треба платити рачуне, станарине, рате за стамбене кредите, порезе, а нас неће нико да чека, ни станодавци, ни банке па чак ни држава. Па зашто би смо ми чекали Вас?

Које решење нудите породиљама? Да се што пре врате на посао, како би имали бар за основне потребе (додуше ако не прођу као ја, да добију отказ после породиљског)? У том случају се намеће питање ко ће да чува бебу док је мама на послу? Вртићи не примају децу млађу од 12 месеци. Баке и деке? Нажалост они још увек раде. А прабаке и прадеке више нису способни за гајење деце, јер су своје здравље оставили градећи државу (како сте им се и сами захвалили) коју сте Ви и слични Вама проћердали. И шта нам преостаје сем да платимо некога ко ће да брине о детету у нашем одсуству. Е па и то кошта. Када одбијемо овај издатака од наших бедних плата не преостане нам ништа више од ове цркавице коју нам и Ви дајете.

Шта је у ствари порука Вашег деловања – Не рађајте децу ако не желите да правите социјалне случајеве.

А баке, деке, прабаке, прадеке, молим да следећи пут пре него што изађете да гласате (јер сте у већини, млађи су отишли трбухом за крухом), прочитате приповетку „Вођа“, а онда помислите на своју децу и потомке и размислите како одлучујете о њиховој судбини, јер живот није сендвич, шећер, уље и брашно.

А ја, ја ћу у борбу (свим легалним средствима) па макар и против ветрeњача.



Бојанa Белић Видовић

Post has attachment
Драгослав Пакић: Џабе сте кречали или Пуца нам жути прслук

На власти је нико, што се одавно зна, али је проблем што никог нема ни у опозицији

Европа је љута на Србију јер је ова, рушећи Османлијско, Аустроугарско и Немачко царство створила услове за рађање фашизма у Италији и нацизма у Немачкој. Поред тога, без одбрамбеног бедема К унд К империје, бољшевички синдром је из Русије лако продро и на чист и здрав осредњи Запад.

Аустроугарска је кроз неговање културе мидл Еуропе трпела и Јевреје, носиоце те културе. Бар тако тврде ретки Јевреји који су преживели. Рушењем царства Срби су главни кривци, сматрају данашњи Јевреји, што су ондашњи Јевреји запали у руке Хитлерових џелата. Због тога су и они бесни на Србију.

Посмртни остаци Гаврила Принципа су пребачени из Чешке у Сарајево уз пратњу мноштва Чеха и Словака који су са сузама у очима изражавали захвалност борцу који је значајно допринео њиховој националној слободи. Данас се, не само у Европи и не само у Сарајеву, него чак и у Чешкој, могу чути оцене како је Принцип ипак обични терориста.

Нешто се муља и нешто мешка у земљи званој Чешка!


Фото: srpskibre.com

Када су се активисти прикупљања прилога за изградњу Храма Светог Саве у Београду обратили Солжењицину, тада цењеном и паженом руском дисиденту у Паризу, овај је то, како пише Д. Батаковић, са гнушањем одбио уз тврдњу да су Срби увукли мајчицу Русију у Велики рат за који Русија није била спремна.

Тако се, захваљујући Србима, срушило још једно, четврто царство – Руско.

Пошто је латински мртав језик, Латини, као и српска опозиција, не могу да дођу до речи да изнесу оно што их тишти у дубини њихове латинске душе. Да могу, за пропаст Римског царства, не постоји нико други ко би, осим Срба, могао сносити кривицу.

Сва та рушења великих царевина Србији приписују управо они који се отворено, чак и на суду у Хагу, љуте кад Срби певају: „Ко то каже, ко то лаже Србија је мала…“ Срби знају да би били мали само онда када би, не дај Боже, помислили да немају велику вредност.

У таквој рушилачкој Србији, која покушава да се оправда изградњом Храма на Врачару и Београда на води, нормално је да опозиција нема где да каже оно што јој на срцу лежи.

Власт, јогунаста и преподобна, не прихвата такве жалопојке тврдећи да проблем опозиције није у томе што, поред „ данашње“ дневне штампе, многих недељника, шифрованих телевизија и друштвених мрежа, нема где да каже, него што нема шта да каже и што је мало оних који би хтели да саслушају то што им се каже. Други су рекли да код нас свако има своју филозофију, своја мерила и своје рачуне, успешнији претежно у страним банкама и да „нико никог не слуша, нико не одређује, нико не наређује, нико не извршава“.

На власти је, дакле, нико, што се одавно зна, али је проблем што никог нема ни у опозицији. Вучић је, на пример, толико дуго на власти да прети опасност да се убајати и постане Бајатовић. Спас је што га држе на хладном и у мрачној средини.

Када се ова власт обраћа овим неистомишљеницима, можда и са правом тврди да је ситуација опозиције потпуно безизлазна.

– На претходним изборима, сеири власт, излазност присталица опозиције била је тако мала да би, да нису изашли амбасадори неких земаља, опозиција остала испод цензуса;

– Француска полиција је више ухапсила жутих прслука него што је у Београду незадовољних изашло на протестну шетњу „Стоп крвавим кошуљама“!

– Звиждали су испред зграде РТС-а одакле су их са љубављу посматрале РТС плавуше. За једну од њих крвави Борко тврди да та плавуша није плава, него је 100% жута, мада је на месту, где је то потребно, и даље црна.

За све што опозиција уради или намерава да уради, или јавно изнесе на сав глас, власт каже: „Џабе сте кречааали“!

Свака власт даје мало, а жели да узме све. То би и урадила да пре њих нису дошли Немци и, како је писао Брана Црнчевић, покупили и оно што нисмо имали.

Пуца нам жути прслук за вас – каже власт.

Где је танко ту и пуца – закључује опозиција.

И додаје: са жуте патке пређимо у жуте прслуке и певајмо – жуто, волим те зелено!

И да Макрон поднесе оставку.

Поделите:

Post has attachment
Драган Станојевић: "Под хитно разоружати и расформирати такозвану војску Косова"!
Драган Станојевић председник покрета "Род", износи саопштење за јавност поводом формирања такозване шиптарске војске Косова.
Саговорник: Драган Филиповић
Продукција: ТВ Српски Колектив (децембар 2018.)
#ТвСрпскиКолектив #ИнфоКод
Wait while more posts are being loaded