Profile cover photo
Profile photo
Милан «Паланка на вези» Милошевић
1,759 followers -
Примена савремених технологија за унапређење дијалога између грађана
Примена савремених технологија за унапређење дијалога између грађана

1,759 followers
About
Милан's posts

Post has attachment
УРЕДБА ВЛАДЕ СРБИЈЕ ЗА РЕШАВАЊЕ СТАМБЕНИХ ПОТРЕБА И ДРУГЕ ПРОГРАМЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ ИЗБЕГЛИЦА У 2017. ГОДИНИ (3.2.2017)

Post has attachment
18. Годишњица нато агресије, Гимназија" Петар I Петровић Његош"

Post has attachment
Избори у Србији као матрица из ријалити програма
Све су прилике да је за Балкан припремљено неколико сценарија, препуних безбедносних претњи. Циљеви су скривени, а у тој функцији су неконзистентне изјаве и потези политичких лидера, како позиције тако и опозиције. Медији су потпуно инструментализовани. Дизајнирају се чланци у којима се о политичким противницима говори на неодмерен, погрдан начин. Опоненти се без икаквих доказа разапињу на стуб срама. Истина постаје лаж, а лаж се представља као једина истина. У употреби је прастара метода специјалног рата, која још од библијских времена даје резултат.

Док је Мојсије освајао Ханан победе је постизао захваљујући инсајдерима и информацијама које је добијао. Александар Македонски био је савршен у коришћењу ове методе. Она се навелико данас користи против Срба. Срби су одређени за губитнике, Србији не допуштају да постане битан фактор јер су Срби „мали Руси“, што је неопростиво. Стога се против Србије у циљу њене дисолуције воде дубинске обавештајне операције. Војводина, Рашка област и југ Србије су на највећем удару. За неоконе је операција Србија постала приоритет.

Поменуту операцију спроводе корпоративне обавештајне службе, њихови агенти су активни као пословни људи који нуде инвестиције, али у операцију су укључене и Западне владе. Оне контролишу медије у Србији, не само оне који слове као опозициони и прозападни, већ и друге, наводно патриотске дневне листове, електронске медије и портале. Анализа текстова, њихових наслова, садржаја и дизајна било ког Петраусовог медија или оног у којем већински удео има Шпигл, указује да су мајсторски избалансирани. У њима се Вучић дозирано критикује, али је то представа за масе, превара. Опозиција се напада пласирањем безвредних, личних информација. Ствара се привид да је Вучић патриота који је испословао руске мигове за Србију. Наводни патриотски медији раде врло опасну ствар – призивају НАТО да овлада Балканом због руске претње и да што пре уђе у Босну и Херцеговину, Војводину, Рашку и Црну Гору. Помпа о оружју које је Вучић добио од Руса може пре у Србију да доведе НАТО него мигове који су још у Русији.

Хрватска показује свој наводни страх од руског оружја у суседству, као што то раде и балтичке земље, а Вучић је споразум са НАТО верификовао у мери од 90%. Колики је БДП у Србији, али на основу показатеља из реалног сектора, велика је тајна. Непознаница је и чијим новцем се гради Београд на води.
Вучић је у страху да ће изгубити изборе. Молио је Столтенберга да смири Тачија у погледу формирања војске Косова док не прођу избори. Заузврат је обећао две ствари: признање Косова и да никада неће легализовати статус руске хуманитарне базе у Нишу. Уплашивши се изборног пораза, а чему би формирање војске Косова могло допринети, Вучић се чак сетио Резолуције УН 1244. Од када се Вучић почео „бринути“ за Републику Српску, на председника Српске Милорада Додика почели су напади са свих страна. Додик је изложен невиђеном удару, прети му се оптужницом за криминал, налази се на америчкој „црној листи“, а у основи су га осудили за вербални деликт. Сарајево је добило сигнал да је Вучић њихов, односно на линији Запада, и да му не праве проблеме.
Вучићев састанак са Меркеловом протекао је у знаку разговора о Косову, до којег је Немачкој стало много више него до Србије. Немачка води главну реч кад је Косово у питању, док је Британцима то право дато у Македонији и БиХ. Балкан је поново „буре барута“. Даљи развој ситуације зависи од сценарија који буде изабран. Балкан је, у суштини, експеримент.

Шта рећи о изборима у Србији? Све је представа за народ. Уочљива је матрица из ријалити програма – на начин близак естради опозиција је изабрала своје кандидате за председника Србије. Наредбодавац је наложио да се на изборима појави више опозиционих кандидата од којих већина нема апсолутно никаквих изгледа за други круг. Тако је Вучићу пут за председнички мандат прокрчен, јер његов пораз не жели ни Сорош, ни Трилатерала ни НАТО. Уосталом, зашто би? Наравно, Вучић није упознат са целом причом.

Павел Богданов, Фонд стратешке културе

Post has attachment
Проф. др Светозар Радишић: Осамнаест година окупације Србије
Пре тачно осамнаест година, 24. марта 1999. годије, почела је језуитско-вавилонска окупација Србије.
Српски народ никад у историји није био окупиранији, нити мање свестан своје неслободе. Није био никад изгубљенији, равнодушнији, безвољнији, безнаднији…У то стање успео је да га доведе систем „великог брата“, уз помоћ својих, у државне администрације уграђених службеника и слугу, стварањем света дегенерика, заменом теза и свега значајног безначајним, „испирањем мозгова”, излуђивањем медијским манипулацијама и осталим неоружаним облицима агресије.

Агресија на СРЈ у трајању од 78 дана, започета 24. марта 1999. године, створила је услове за окупацију Срба и Србије од стране западних лихвара. Да није било агресије, која Србима није дала ни трунку наде за опстанак, Срби би живели у каквој-таквој слободи. Може се слободно рећи да су прозападне слуге распоређене у администрацију тек од тзв. петокотобарске револуције. Све администрације после октобра 2000. године, када је успостављена окупација Србије понашају се антисрбски.

Смушени др Војислав Коштуница понашао се као „тројански коњ“, без кога тзв. демократи не би могли да се домогну власти, а учинили су то подстицани од амбасадора Велике Британије и Сједињених држава (Англосаксонци) веома сумњиво, бескрупулозно, не поштујући сопствени Устав и законе. Неопростиви грех учинили су када су непријатељу изручили браниоце домовине и отаџбине и прогласили патриотизам за негативну појаву. Изједначили су се са вековним непријатељима.

Главни носиоци глобалистичке власти школовани су на Западу, а списак народних издајника почиње са немачким пуленом др Зораном Ђинђићем и завршава се са свим (про)западним поданицима у саставу његове владе искључујући др Обрена Јоксимовића, министра здравља и Александра Правдића, потпредседника владе. Занимљиво је да су се власти одмах придружили правовремено врбовани и недовољно образовани и васпитани генерали попут Момчила Перишића, Вука Обрадовића и Здравка Поноша. Наведени несрећни генерали и сви остали «петооктобарци» свакако не знају шта значе језуитско-вавилонска знамења испод којих су се окупили и прикрили.

Наравно, свему су помогли и ‘системци’ школовани на факултетима које су водили (про)западни навијачи. Стога, никако се не треба помирити с начином размишљања политиколога, који непрестано користе клишее из претходних векова, научене школске фразе, учења из језуитско-вавилонских радионица и размишљање туђим мозгом.

Чудесна је истина, да већина људи користи наметнуте синтагме, као што су „америчка демократија“, „међународна заједница“, „ставови и захтеви Европске уније“, „колатерална штета“, „људска права“, „политичка коректност“ и слично, немајући свест о томе, да наведени изрази у стварности не постоје. Они су плански измишљени у разним институцијама Запада, са сврхом да изврну стварност, садржану у изразима „америчка хегемонија“, „западни империјализам и неоколинијализам“, „светска влада“, „цивилне жртве“, „извртање истине“, те да на тај начин манипулишу начином размишљања људи.

Чињеница је да ниједан од наведених феномена не постоји, или постоји условно, а то указује на неозбиљност оних који легално, кроз школски систем, шире своја схватања и уче друге неистини, у времену када више нико нема право да се игра судбином људског рода. Уче нове генерације шта је шта у школским системима, у којим још нису дефинисане мисли, емоције, нагон, психа и душа, а научно су оспорене основне теорије на којима се заснива договорна стварност.

Последица „неоружаних облика агресије“ је схватање чак и научника, да су агресију на СРЈ извеле војне снаге из 19 и више земаља, што није истина. Агресор је био војно-политичка организација названа НАТО алијанса, коју симболично финансирају земље чланице, а суштински финансијски магнати, а ти финансијери преко својих устаљених механизама постављају политичке олигархије у свим земљама света. НАТО је при томе само инструмент за успостављање такозваног Новог светског поретка.

Учинили су то и у Србији. Треба коначно да се схвати да је наводни амерички интервенционизам природни начин остваривања глобалистичких циљева финансијских магната на размеђу информатичке и нанотехнолошке ере. Све што се догађа засновано је на похлепном језуитско-вавилонском концепту. То значи да су у том интервенционизму грађани САД и Велике Британије, само беспомоћна оруђа „великог брата“, а не освајачи. Освајачи су краљица Елизабета Друга, фон Турн И. Таксис, породица Рокфелер, чланови породица Ротшилд, Форд, Карнеги, Ањели, Аденауер, Буш… Списак обухвата нешто више од 3000 лица. При томе не треба заборавити утицај језуите „црног папе“ (Артуро Соса) и језуите „белог папе“ Франческа (Хорхе Марио Бергољо).

При томе, мора се признати да је глобални интервенционизам све више амерички, јер су Сједињене државе, као инструмент „великог брата“, све усамљеније, с проблемом да нађу коалиционе партнере за нове ратне походе. Савезништво се свело на војно увек амбициозну Велику Британију, мада није јасно ко је коме поданик у тој ратн(ичк)ој симбиози. Основни разлог њиховог осамљивања је вероватно освешћивање преосталог света, који као да коначно схвата да интервенције воде свет у егзистенцијални амбис, јер не решавају ниједан витални светски проблем, а уништавају осим недужних људи, макроклиму и скоро све друге услове за опстанак људског рода. Данас је тешко, упркос медијским манипулацијама, пронаћи и необразованог и неискусног човека који не зна да је капиталистичка похлепа у индустријском периоду, и након њега, у информатичкој ери, утрошила услове за живот будућих генерација. Ретки су људи који помињу 22. век, а још ређи они који мисле да ће будућност бити извеснија и берићетнија од садашњости.

Интервенционизам је суштински повезан са интернационализмом, јер му је основна замисао – ширење, а планета Земља нити може да се про(шири), нити да изнедри нове, непознате, или недоступне ресурсе. Осим тога, код војних интервенција реч је о јачању и одржавању моћи, оних који настоје да што пре оформе „светску владу“. О владању планетом отворено се говори од успостављања тзв. новог светског поретка, а још чешће после чувеног вавилонско-илуминатског инсценирања рушења „њујоршких близнакиња“ и уласка у планирано изазвану светску финансијску кризу, наводно „ради реформе светског финансијског система“.

Геополитички посматрано, НАТО је агресијом на Савезну Републику Југославију први пут прешао границу између Запада и Истока. Запосео је најважнију војну геостратешку тачку на планети и стварањем дуго жељене базе на Балкану створио мостобран за нове војне, источније интервенције.

У експерименту ин виво, НАТО је над Југославијом испробавао прецизна гађања; парализовање система ваздушног осматрања, јављања и навођења; тзв. неубојна оружја (бомбе с графитно-електромагнетним материјалима); оружје за масовно уништавање (пуњења с осиромашеним уранијумом, касетне авио-бомбе): разорност убојних средстава; пробојност разних материјала; гађања с различитих удаљености разноликих циљева; ефекте и дозвољени опсег при изазивању ограничених еколошких несрећа; парализу комуналних система; утицај психолошко-пропагандних материјала на понашање становништва у различитим ратним околностима (без воде, струје, информација, превоза); реакције сопственог становништва, затим јавног мнења нападнуте стране и светског јавног мњења, итд. У истој свеобухватној кампањи, проверени су морална чврстина нападнутог и сопственог савезништва и тренутни статус, моћ и способности доскорашњих и потенцијалних великих сила као што су Кина и Русија. Од тада у Пентагону много лакше могу да планирају операције „изван ратног стања“ под хуманитарном маском, уколико им за неки нови случај затребају.

Примењујући, при томе, најсавременије технологије „сведимензионог рата”, на неки начин и тоталног рата, систем „великог брата“ је коришћењем услуга НАТО створио услове за то да се данас говори о доктрини новог америчког интервенционизма. Биће то амерички интервенционизам у оној мери у којој јавност стекне утисак да су идеје потекле из Њујорка, Вашингтона или Пентагона и да су војници у ратове упућени из Сједињених држава. Мада су иницијатори ратова тренутно у потрази за „сигурним кућом“, јер су наслутили ефекте друштвених побуна које следе.

Сиротиња увек ратује за рачун имућних. Тако ће се и у Србији стварати специјалци, тзв. професионалци, за ратове „великог брата“, који ће убијати недужне грађане других земаља, и проглашавати жртве као неминовну, „узгредну штету“, у сукобима изазваним ради пљачке преосталих ресурса, под разним хуманитарним изговорима. На тај начин ће и Србија, због незнања и похлепе њених политичара, чувати набеђено вредну „америчку демократију“ и измишљену колективну безбедност.

Зато су они који кажу „амерички интервенционизам“, ипак, у праву. Сједињене државе су од свог настанка, који се поклапа са настанком „илумината“, перфидно, наводним ширењем своје демократије, планираним ратовима заснованим на лажима и медијским манипулацијама, одржавале високи животни стандард својих грађана. Међутим, сада, због распада лихварског, виртуелног финансијског система, и њима прети државни колапс, по моделу распада Совјетског Савеза. Стога су приморане да јачају спољну, али сада и унутрашњу војну моћ. На истоку и југу планете чекају их неосвојени простори, а унутар федералних граница протести и немири, због неминовног пада стандарда и веома вероватно – расуло.

Јасно је да је агресијом на СРЈ „велики брат“ учинио фаталну, стратешку грешку, која је основа неизвесне будућности планете, но то није србски проблем. Да би Србија имала шансу за опстанак, потребно је да се из колективно-несвесног њених грађана избрише медијски уграђено безбожно учење, „да се треба придружити злочинцима, будући да их је немогуће победити“. То значи, да је излаз у неутралности, јачању националног бића, и у мудрој, беспоштедној борби за слободу. Србска слобода омогућила би осталом свету увид у могуће излазе ка бољој будућности за човечанство.

Проф. др Светозар Радишић, Катехон

Post has attachment

Post has attachment

Post has attachment
Погледајте предизборни спот Вука Јеремића који ниједна српска телевизија не сме да емитује

Post has attachment
Врхунац бешчашћа: Вучић на годишњицу НАТО агресије довео Герхарда Шредера да говори на његовој завршној конвенцији у Арени

Post has attachment

Post has attachment
Обрадовић: Иницираћу lex specialis који ће презадужене грађане заштити од дужничког ропства
ДЕСЕТ ОБЕЋАЊА ПРЕДСЕДНИЧКОГ КАНДИДАТА ДВЕРИ - У ФОРМИ ОБАВЕЗУЈУЋЕ ИЗЈАВЕ У 10 ТАЧАКА
Бошко Обрадовић

Поставићу координатора служби безбедности, са првим задатком да све тајне материјалне доказе о извршењу кривичних дела, које чувају полиција, службе безбедности и тужилаштво, угледају светлост дана, и употребе се у сврху за коју су и намењена - за покретање одговарајућих кривичних поступака, без обзира на кога се односи тај материјал
Покренућу доношење Закона о испитивању порекла имовине, почев од 1989. до данас
Прекинућу преговоре о Косову и Метохији у Бриселу и решавање тог проблема вратићу под окриље ОУН
Уколико у року од 180 дана од ступања на функцију не испуним претходно наведено, овим подносим оставку на функцију председника Републике и овлашћујем сваког грађанина Републике Србије да примерак ове оверене изјаве, која је депонована код Јавног бележника Мирјане Спасић у Београду, прибави од јавног бележника и преда председнику Народне скупштине Републике Србије као моју неопозиву оставку, коју нећу оспоравати
Ја, Бошко Обрадовић, под пуном моралном, материјалном, политичком и кривичноправном одговорношћу дајем следећу

И З Ј А В У

Као кандидат за председника Републике, обавезујем се да ћу уколико будем изабран за председника Републике, применом уставних, законских и политичких средстава и у складу са демократским легитимитетом функције шефа државе, у року од 180 дана од дана ступања на функцију испунити следеће:

1. Поставићу координатора служби безбедности, са првим задатком да све тајне материјалне доказе о извршењу кривичних дела, које чувају полиција, службе безбедности и тужилаштво, угледају светлост дана, и употребе се у сврху за коју су и намењена - за покретање одговарајућих кривичних поступака, без обзира на кога се односи тај материјал. Против лица која су ове материјале сакривала и злоупотребљавала покренуће се одговарајући кривични поступци, и биће кажњени.

2. Покренућу доношење Закона о испитивању порекла имовине, почев од 1989. до данас.

3. Покренућу доношење Закона о изменама и допунама Кривичног законика, којим ће бити прописане знатно оштрије казне од досада прописаних за учињена кривична дела од стране јавних функционера и државних службеника.

4. Покренућу доношење закона, lex specialis, којим ће презадужени грађани бити заштићени од дужничког ропства.

5. Прекинућу преговоре о Косову и Метохији у Бриселу и решавање тог проблема вратићу под окриље ОУН.

6. Зауставићу примену одредби ССП на основу које странци могу да купују пољопривредно земљиште у Србији од 1. септембра 2017. године.

7. Покренућу поступак поништавања Бриселских споразума, споразума са NATO, Закона о Београду на води, и Закона о привременом уређењу начина исплате пензија.

8. Захтеваћу од сваког јавног функционера, у првом реду председника Владе, министара, државних службеника, директора и свих запослених у јавном сектору, судија и јавних тужилаца, руководилаца и запослених у МУП-у и службама безбедности, да потпишу оверену изјаву, где ће под пуном моралном, материјалном и кривичноправном одговорношћу гарантовати за законито и савесно обављање посла, и целокупном својом покретном и непокретном имовином гарантовати за сву штету коју евентуално проузрокују. Ово мора бити предуслов за обављање било ког државног и јавног посла. Сваки јавни функционер и државни службеник који злоупотреби службени положај мора бити тренутно разрешен као јавни функционер, или добити отказ као државни службеник.

9. Покренућу проверу свих диплома свих у јавном сектору. Од момента када ступим на функцију председника, сваки јавни функционер или државни службеник који је на незаконит начин стекао диплому, или употребио фалсификовану или неистиниту исправу, биће најстрожије санкционисан.

10. Предложићу за гувернера НБС лице који ће се залагати да се Народној банци врате ранија овлашћења, и које ће монетарну политику спроводити у складу са интересима грађана и државе, а не по жељама и потребама пословних банака.

За испуњење наведеног, гарантујем под пуном моралном, материјалном, политичком и кривичноправном одговорношћу.

Уколико у року од 180 дана од ступања на функцију не испуним претходно наведено, овим подносим оставку на функцију председника Републике и овлашћујем сваког грађанина Републике Србије да примерак ове оверене изјаве, која је депонована код Јавног бележника Мирјане Спасић у Београду, прибави од јавног бележника и преда председнику Народне скупштине Републике Србије као моју неопозиву оставку, коју нећу оспоравати.

Бошко Обрадовић
Wait while more posts are being loaded