Profile cover photo
Profile photo
Miroslav Lukić
206 followers -
Цео свет је једна држава
Цео свет је једна држава

206 followers
About
Posts

Post is pinned.Post has attachment
ЛеЗ 0015593 НОВИБУСУР 464-465 - 466 Диз НовиБуСур – Новине будућности СПЕКТАР Двомесечни избор - Симболи и сигнали – ДОКЛЕ СЕ, У СТВАРИ, СТИГЛО? (2)
До истог наслова из прошлог двоброја ових новина.
До тренутка када је публиковано скоро 300 страна необичне енциклопедије, до тзв. ПРОТОТИПА Енциклопедије ЗАВЕТИНА. До више од 15000 публикованих прилога на Сазвежђу З. До заштите више од 80% блогова, сајтова и других електронских локација (у оквиру «Портала САЗВЕЖЂЕ З»).
И до једног неочекиваног "удара" савремених фарисеја и књижевника.
До главне теме књиге "Уметност маховине" (есеји, Пожаревац, 2003. године).
...Поштеном и верујућем човеку преостаје да се нада и да верује да ће правда иако спора ипак стићи, а не да хвата зјала на америчким глупавим лизалицама-смицалицама, фејсбук-огледалцима....Био сам у праву што сам посумњао у нашу књижевност и наше књижевнике (не све, наравно); важи и даље оно што сам тврдио од 2000-те наовамо, 2003:"Поједини наши писци никако да прођу кроз српски Рашомон, и оду у свет својим одличним делима" : више им, се допада ленствовање, пљување, у даљ, и на оне боље од себе, па чак и на покојне колеге...
Српска књижевност је заробљена - писао сам пре петнаест година - троглавом моћи српске официјелне књижевне критике, сујетама писаца, и многим другим малим обманама, заблудама и мађијама, које су је свезале .... изгледа заувек.
То исто важи и за највећи део српске културе, на жалост.
И из те немоћи удара се подмукло, говори погано, и умире глупо.
Не, нећу рећи - Нека им Бог опрости јер не знају шта раде, зато што знају!
Сачувај Боже, Свети Арханђеле Михаило! / У Србији, од – 30. јуна, Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил до Недеље, 30. септембра Свете мученице Вера; Нада и Љубав и мати им Софија , 2018. (по старом православном српском календару 7527....) М. Лукић http://bibliotekez.blogspot.com/2018/07/464-465-466.html

Post has attachment
КАД СУ СВИ БИЛИ ТИТО И ДРУГЕ ЛАЖИ (1)
поставио/ла Miroslav Lukić пре 1 минут

Детитоизација. Недовршен посао… Осврт на „велике спаваче“.

Још пре 1968. године многима је у Југославији било јасно да је тзв. борба за више циљеве, ради које су пале огромне жртве, престала да делује довољно савремено. Комунистичко поштење све мање и све ређе је бивало гесло дана. Чешће је деловало као светлећа реклама. Истеривање високе правде остајало је као неки посао резервисан за књижевне диверзанте …

„Детитоизација, као жеља за комплексном истином о епохи, не иде преко ноћи, упркос томе што чињенице из прошлости сада нагло проваљују кроз тврд, доскора непробојни оклоп званичних информација. Од тог мог текста из 1985., заборављеног и загубљеног, сачувало се само неколико одломака у „Дуги“.

Ја сам хтео да поновим следеће: откако је Дедијер са свим својим особеностима и манама – први направио промају, поотваравши силна врата и прозоре табу – тема, табу – личности, табу догађаја, кренуло је напред. И – сада имамо бујан талас историографије који је за кратко време доста учинио у осветљавању недавне прошлости, данашњице и још најављује. И за југословенску књижевност веома је важан садашњи преображај, претварање идеолошке публицистике и хагиографистике у историјску науку, у процесу самоосвешћења (њеног и нашег). Писац више није усамљен као раније, као до јуче тако рећи, и не мора све сам да ради, рецимо, када се бави периодом међуратне Југославије и ратом до 1945. Историчар му се приближио. Пишчева добит је огромна, нарочито у наше доба, када превладава поетика документарне књижевности“, записаће критичар Света Лукић ( 17. јула 1994.) поводом „прозивања“ Јосипа Броза Тита и историјских истраживања Веселина Ђуретића.
ЖИВАК
ЖИВАК
sites.google.com

Post has attachment
ИЗРАВНАЊА. Надчовек.Свечовек. Европа‎ > ‎
Какве је наде побудио ХХ век на свом почетку? Је ли чекао на човека и његову лепоту, и смисао, свесмисао, који је у Свечовеку?
поставио/ла Miroslav Lukić пре 41 минута [ ажурирано пре 27 минута ]

Реторско, скоро излишно питање. – Људи су слушали гукање и цвркутање о „природности и натприродности своје историје“, чекајући да људски језик проговори, чекајући хармонију свих гласова и молитава? – Не, било је друкчије, и Велимировић кога често цитирамо с пуним правом јасно је увидео да се човек „није уздигао ни до природе, камоли до натприроде. Јер нико се не уздиже ходећи по врху мачева. Мачем је приграбио човек што има“.

„Небратство према природи било је човеку школовање за небратство према људима. Газећи цвеће, које је лепо, човек се научио газити људе, који су ружни… .. Лепота цвећа је природно већа од лепоте људске, лепота људска вештачки већа од лепоте цвећа.Све ружне позе показала је историја. Но историја се ипак мора завршити не лутком но лепотом. Природа је спремна сваког минута, да се заврши : она је показала лепоту“ (Велимировић, нав. дело, стр. 108).

ОД ТИТАНИКА ДО ТИТОНИКА. ДВАДЕСЕТИ ВЕК (Издаја, 7)
Поређење Милошеве „ХРОНИКЕ“ и Лукићеве „ЕВРОПЕ“
ЖИВАК
ЖИВАК
sites.google.com

Post has attachment
ЛеЗ 0016705 DRAGAN JOVANOVIC O ENGLESKOJ KRALJICI I KLONIRANJU...NIKA TV-DRUGI DEO I…

Post has attachment

Post has attachment
ЛеЗ 0016702 МОЛИТВА, врховна терапија. - Када код мене дође неки млад човек са проблемима, молитва је врховна терапија. Ми имамо физиолошки и духовни имунитет. Духовни имунитет брани нас од демонских сила, као што нас физиолошки брани од вируса. Молитва избацује зло и припрема нас за врховни сусрет када срце престане да нам куца, када се наш дух, душа и личност спремају за ново рођење. (Отац Арсеније) https://sites.google.com/site/zivaklj/istina/molitvavrhovnaterapija
ЖИВАК
ЖИВАК
sites.google.com

Post has attachment
ЛеЗ 0016701 РЕМБООВ ПОЗИВ НА ПОБУНУ ПЕСНИКА. САНДА РИСТИЋ СТОЈАНОВИЋ 165 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА АРТУРА РЕМБОА (1854 – 2019) https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/remboovpozivnapobunupesnika
Оркестар СУЗ
Оркестар СУЗ
sites.google.com

Post has attachment
318 стр. Енциклопедије ЗАВЕТИНА
318
318
surbita.wordpress.com

Post has attachment
ЗАВЕТИНЕ+‎ > ‎
Ко се, у ствари, овде, бави превредновањем?
поставио/ла Miroslav Lukić пре 1 минут
Врло мали број позваних. Теза: зашто овде никада неће доћи до књижевне лустрације?

Зар није симптоматично да један професор књижевности, Мркић, који је загазио у осму деценију живота, напише прву књигу о превредновању у српској књижевности? Шта раде други, млађи?

Па није ваљда да је Стеван Мјасторовић један од најагилнијих инструктора младих књижевника, како сведочи Ивков, са својим видљивим и невдљивим помоћницима, заврбовао све Титове и Геџине књижевне пионире?


Мркић радо цитира ово : “ Кич се налази између моде и конверзитивизма“. Не мали број савремених песника могли би да потраже књиге овог књижевног посленика који ствара у највећој могућој потаји, да се подсете да је кич нешто што долази из снова, и да често личи на нешто чудесно, на остварене митове и бајке. Мркић је проговорио разборито о социјалним основама подкултуре, о серијској производњи и стандардизацији, што годе обичним, тривијалним духовима, мислима и осећањима. Мркић с правом критикује социјални комфор, сигурност у униформи, у неиздвајању, јефтиност у новцу и у укусу, типичност, карактеристичност, обичност, просечност, поетику реализма, скице живота и кич....


Више је разлога што се превредновање и лустрација овде деценијама одлажу. Маринко Арсић Ивков, књижевник из Београда, запазио је да су напоредо са „рушењем старих, комунисти стварали нове, своје институције. Тако је и „чишћење“ књижевности од идеолошких непријатеља било праћено стварањем нове, комунистичке литеартуре. Под будним оком партијских теоретичара школовани су млади писци, а разним притисцима и уступцима су стари

Post has attachment
ПРЕДВИЂАЊА‎ > ‎
ЛЕГЕНДА О САХАЛИНУ
поставио/ла Miroslav Lukić пре 1 минут
У СВЕЗНАДАРУ (Сељачка слога, Загреб, 1954), одредница САХАЛИН садржи 13 редова.(1)

Одредница о Сахалину у ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКОМ ЛЕКСИКОНУ
М О З А И К З Н А Њ А, т. 18 : ГЕОГРАФИЈА (Интерпрес – Београд, 1969),
садржи дупло више (27 редова!) (2)

ДВАДЕСЕТИ ВЕК (Издаја, 2)

Мислим да сам о Сахалину прочитао неке стихове, песму која се тако зове, и дуго сам веровао да ју је написао Чеслав Милош, док пре неколико ноћи не прелистах поново две његове књиге песама преведене на српски (ГДЕ СУНЦЕ ИЗЛАЗИ И ГДЕ ЗАЛАЗИ, Доб, Београд, 1981, и ХРОНИКЕ, Ков, 1989 ), али тамо не нађох песму о Сахалину. Можда је уосталом песму о Сахалину написао неки други песник, можда сам то прочитао у неком часопису, и онда побркао ствар?

Покушавао сам да се сетим Песме о Сахалину, кад схватих са ужасом да ми је труд узалудан: нисам могао да се сетим, чак, ни једног, стиха. Сахалин никада нисам видео, као ни Русију, ни Јапан.
Wait while more posts are being loaded