Profile

Cover photo
svetlana jovanovic
Attended Fakultet politickih nauka u Beogradu
Lives in Beograd
1,196 followers|107,508 views
AboutPostsPhotosVideos+1's

Stream

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
Pljušte otkazi za protivnike upravnika

NAŠA PRIČA
AUTOR: B. KAROVIĆ

Beograd - Samo dan pošto je zbog ukazivanja na navodne zloupotrebe i nepravilnosti u radu Centra za azil u Bogovađi dao izjavu u Policijskoj upravi Valjevo, radnik obezbeđenja u tom centru Goran Pivić dobio je otkaz.

Pivić je, prilikom posete novinara Danasa Bogovađi, za naš list potvrdio navode koje je iznela Svetlana Jovanović, koordinatorka prihvatno-tranzitnih centara za readmisiju u Komesarijatu za izbeglice. Ona je iznela optužbe na račun upravnika Centra Stojana Sjekloće. Naime, kako tvrdi Jovanovićeva, od jednog azilanta dobila je informacije da Sjekloća naplaćuje azilantima za smeštaj 40 evra, a da za izdavanje prijave o odsustvu, na koju oni imaju pravo, uzima od 10 do 30 evra. O svemu što je čula Jovanovićeva je sastavila službenu belešku i obavestila nadležne državne organe. Azilant je kasnije negirao da je to ikada tvrdio. Međutim, Pivić je potvrdio navode Jovanovićeve, kao i priču o izgladnjivanju azilanta koji je epileptičan.

On nam je objasnio da sva dešavanja u smeni, kao radnik obezbeđenja, mora da ubeleži u određenoj svesci, što je on i činio.

- Međutim, zanimljivo je da je iz sveske nestala strana na kojoj sam naveo da mi je upravnik naredio da azilantu zabranim da jede - rekao nam je Pivić. On je, zajedno sa Đorđem Brankovićem, bivšim radnikom obezbeđenja, još ranije o svemu obavestio nevladine organizacije, ali i zaštitnika građana.

Podsetimo, od ponedeljka je bez posla ostao i zdravstveni radnik koji je radio u ambulanti u Centru, a koja je zatvorena iz do sada još nepoznatih razloga.

Svetlana Jovanović za Danas kaže da je očekivala ovakav sled događaja, te da je simptomatično da se to dešava licima koja su dala izjave o dešavanjima u Centru.

- To znači da treba skloniti sve koji nešto znaju o dešavanjima u Centru i koji su bili direktni svedoci izgladnjivanja azilanta, kao i prinudnog rada, ali i nevođenja računa o zdravstvenom stanju azilanata koji su bolesni od teških bolesti, a zahtevali su hitnu zdravstvenu intervenciju. Upravnik Centra je na ovaj način prekršio član 25 Ustava Srbije, jer je azilanta iz Libije izložio ponižavanju i izgladnjivanju koje je trajalo dva dana - kaže Jovanovićeva.

Inače, u Bogovađi trenutno živi više od 300 azilanata. U Centru je smešteno oko 150 lica, dok ostali azilanti već nekoliko meseci žive u okolnim šumama i bez higijenskih uslova.

Bez komentara

U republičkom Komesarijatu za izbeglice nisu želeli da komentarišu navode koji su se prethodnih dana pojavili u javnosti u vezi sa problemima u Centru u Bogovađi. Kako navode, oni se neće oglašavati dok ne stignu rezultati istrage nadležnih službi. Naš list ih je, takođe, pitao da li su u prethodnih desetak dana nešto preduzeli povodom dešavanja u Centru, ali je to pitanje ostalo bez odgovora.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pljuste_otkazi_za_protivnike_upravnika.55.html?news_id=248745#sthash.7uisnDaL.dpuf
 ·  Translate
5
svetlana jovanovic's profile photodobrica sepsinac's profile photo
2 comments
 
razumem...bilo je i drugih situacija i dogadjanja...ali da je bilo smestaja to se sigurno ne bi desilo...pozdravljam Vas
 ·  Translate

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
Ugrožena zdravstvena zaštita azilanata

Mirjana Micić, medicinska sestra u ambulanti u Centru, navodi da je ugrožena zdravstvena zaštita azilanata, ali i njeno pravo na rad. O ovome je obavestila i republičkog zaštitnika građana Sašu Jankovića.

- Upravnik Sjekloća je obaveštenjem azilante uputio u ambulantu u Bogovađi, a ne u ambulantu u Centru. Međutim, ta ambulanta radi samo do 10.30 časova, pa azilanti ipak dolaze u ambulantu u Centru. Potrebno je nekoliko dece odvesti kod pedijatra, uraditi određene laboratorijske analize, čak imamo i jednu trudnicu. Međutim, upravnik tokom dana uglavnom nije u Centru, pa imamo problem sa prevozom pacijenata. Takođe, ambulanta je ostala bez osnovnih lekova, o čemu sam obavestila i UNHCR, koji će dostaviti lekove - navela je Micićeva.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/od_azilanata_trazen_novac_za_smestaj_.55.html?news_id=248058#sthash.D1ki9mQr.dpuf
 ·  Translate
2

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
24
Svedočenja azilanata o radu upravnika Centra za azil u Bogovađi



Sutra, 25. decembra, grupa aktivista održaće protest ispred Komesarijata za izbeglice i zatražiti smenu upravnika Centra za azil u Bogovađi – Stojana Sjekloće.
Kako navode aktivisti, pomenuti upravnik nije primio u Centar pet devojaka iz Eritre, koje već danima spavaju u šumi, iako imaju papire iz policijske stanice. Takođe, iako u centru ima mesta, upravnik Sjekloća nije obezbedio smeštaj ni ženi iz Sirije, koja je u sedmom mesecu trudnoće. 




U nastavku bloga prenosim svedočenja tražilaca azila i aktivista o radu upravnika Stojana Sjekloće. Svedočenja su prikupljena u proteklih godinu i po dana, a tu je i tema koju sam pokrenuo u “Danasu” – uzimanje novca od tražilaca azila kako bi im bio obezbeđen smeštaj u Centru za azil.

O slučaju da rukovodstvo Centra za tražioce azila u Bogovađi uzima novac od imigranata kako bi bili primljeni u centar, svedočili su mnogi od tražilaca azila  i bivši radnici centra, a prijave su predate Komesarijatu za izbeglice krajem avgusta 2012. Ovaj slučaj su propratili brojni mediji (Rts, E-novine, Danas, Kurir, Novosti, S Media), ali uprkos svemu, slučaj je ostao neistražen, a situacija se nije promenila.
Prijavljenim tražiocima azila koji nemaju regulisano mesto u centru, a zbog čega spavaju u šumama oko centra, po naredbi upravnika je u Novembru 2013.  na dva dana bio uskraćen obrok  koji je pružao Crveni krst. Razlog ovakvom postupku je “kažnjavanje” zbog navodnog neurednog stajanja u redu.
Sličan primer uskraćivanja humanitarne pomoći  je bio prisutan i u zaključavanju skupljenih donacija (pre svega odeće i obuće) u magacin ovog centra. Isto se dogodilo i prošle zime, kada su  organizacija Peščanik i grupa aktivista organizovali humanitarnu akciju i uspeli da prikupe značajnu količinu zimske garderobe, koja je nakon isporučivanja centru, po naređenju upravnika centra, zaključana u magacin. Kao što se saznalo od samih stanara centra, prikupljena odeća nikada nije podeljena.
U oba slučaja reč  je o ograničavanju i uskraćivanju pristupa humanitarne pomoći . Mora se postaviti pitanje po kakvom zakonu, pravilniku, odnosno po čijem ovlašćenju je upravnik Stojan Sjekloća dopustio sebi ovakav postupak, pogotovo kada je reč o donaciji građana?
Prema svedočenjima  tražilaca azila, postoje i  primeri ničim izazvanih i neosnovanih izbacivanja lica iz centra – o kojima je bilo  reči i u izveštajima medija, a prisutni su bili i  drugi oblici nedoličnog ponašanja upravnika. . Prema svedočenjima nekolicine stanara centra, upravnik je u više navrata imao rasističke nastupe, vređao i omalovažavao lica koja su u azilnom procesu, a pored toga i konzumirao alkohol na radnom mestu.
Pored pomenutih nepravilnosti u rukovođenju centrom, neophodno je dovesti u pitanje samo radno mesto upravnika Stojana Sjekloće, s obzirom na njegovu očiglednu stručnu nekompetentnost i neinformisanost, neosetljivost prema problemima tražilaca azila, ali i nepoznavanje bilo kojeg stranog jezika – što onemogućava bilo kakvu neposrednu komunikaciju sa stanarima centra.
Uz sve navedene probleme, odsustvo transparentnosti u radu i autoritarnost u načinu vođenja centra, ukazuju na potrebno reagovanje i promenu rukovodstva, odnosno neophodnu smenu upravnika centra, Stojana Sjekloće.
 ·  Translate
3

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
 Анализа извештаја са регистрације избеглица у Републици Србији 2005. године
 Структура домаћинства  избеглица,образовање, пол, радни статус, здравствена и социјална угроженост избеглица
 
 
Када се говори о величини и структури домаћинства ту према  параметрима раздвајања домаћинстава  на оне који су узели држављанство Р. Србије и који су остали у избегличком статусу показује се  да је 2,43 просечна величина домаћинства, не укључујући једночлана. Ипак, по том параметру  имамо 24,124 једночланих домаћинстава, односно њих је највише.  Те , у овом случају слободно се може закључити да у односу на овакве параметре величина избегличког домаћинства није добро приказана.
Такође, величина избегличког домаћинства није на овакав начин у Извештају са регистрације избеглих и прогнаних лица адекватно приказана, јер су домаћићнства сигурно вишечланија.
Мада графикон  у  Извештај са регистрације избеглица у Републици Србији 2005. године Београд, децембар 2007. стр. 17, даје следеће податке.
Приказује да је 43 % породица чини 6 и више чланова,  да има 24 % петчланих породица, 16 % четворочланих породица, 11 % трочланих породица, 4% двочланих домаћинстава и 2 %  самачких домаћинстава.
 
 Тип и врста бразовања рачунати су изнад 15 година. Прво је извршена анализа избеглица по полу и образоваеу , односно дата је подела, на избеглице из БИХ и Хрватске.
 
Укупно је 18 мр/др наука од чега су само три жене избеглица из БИХ ,  90  лица има завршен факултет и ту су опет мушкарци у незнатном проценту испред жена, 1.097 избеглица завршило је вишу школу од чега је 471 жена,  већи број жена завршио је основну и средњу школу у односу на мушкарце избегла лица.
Тако да је 11.825 жена евидентирано са средњом школом. а 6.510 мушкараца. Основну школу  завршило је 5.749 жена  и 2.315. избеглих мушкараца.
Без школе је укупно 2.929 избеглица, али просечне старости око 70 година, док је са основном школом близу 40 %  лица али просечне старости око 66 година.
Скоро половина од свих регистрованих избеглица има завршену средњу школу, мушкарци преовлађују у категоријама са високим образовањем.
Такође, је на овакав начин у испитаној категорији избеглица евидентирано  је изнад 15 година старости 11.184 мушкарца а 13.269 жена.
 Може се на основу овако датих и упоређених података закључити да је велики број деце млађе од 15 година чинио већинску  структуру избегличке популације избеглица из БИХ .
У категорији мушкараца имамо 18 мр/др што значи једног мање у односу на избегла лица из Хрватске и исто 3 жене у том образовном статусу а које су избеглице из Хрватске.
Завршен факултет има 1.258 лица од чега од чега , је 65, 2 %  мушкараца а свега 1.83 % жена. И овде предњачи категорија  од укупно 32.244 лица са завршеном средњом школом а 17.912 са завршеном основном школом. У категорији лица.
Слика према полу и образовању као у односу на избегла лица из Хрватске тако и на ибеглице из БИХ су процентуално веома сличне. Има више мушкараца него жена у доби до 15 година, мушкарци имају већи степен образовања од жена, а предњаче лица са завршеном  средњом стручном спремом.
 
Када се говори о радном статусу 2004/2005 године према овом извештају поражавајућа је чињеница да је преко 60 избеглица незапослено.
13.493 лица је запослено што је свега негде преко 10 % у односу на укупно регистрован број избеглих лица, а да се од повремених послова и тада издржавало више од 4.605. лица.
Из свега се може закључити да је око 18.000 избеглих лица издржавало више од 80.000 осталих чланова својих породица, што је поражавајући податак.
 
597 лица је евидентирано као ментално хендикепирани , од чега је у социјалним установама било смештено 125 лица, док је 13 било смештено у стану из донација, код рођака или пријатеља било је смештено 199 ових лица.
Поражавајућа је чињеница да се 199 лица са менталном хендикепираношћу налазила у приватном смештају.
Највиђе је евидентирано лица са хроничним болестима 34.2224 лица те се може закључити да је 1/3 избегличке регистроване популације имала неки хроничан вид болести и да се њихово здравље урушавало, због лоше економске и материјалне ситуације.
На дијализи је евидентирано  чак 585 лица , а сензорно - телесну инвалидност имала су  1.837 избегла лица зједно из Хрватске и БИХ.
Поражавајућа је информација да су ова лица углавном била смештена у приватном смештају или њих 396.25 %, 4, 67 % налазило се у колективним центрима, док је у установама социјалне заштите било  свега 3.93 % избеглих лица са неком врстом болести.
Деце до 17 година старости без оба родитеља  у стању социјалне угрожености било је  укупно 833.  Такође, број социјалне угрожености највећи је био  на жалост у овој доби, јер је у годишту од 18-59 година укупно 662 лица лица било у стању социјалне угрожености.
 
Извештај са регистрације избеглица у Републици Србији 2005. године Београд, издање  децембар 2007. године
 
 
 ·  Translate
2

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
Ovo treba izdrzati... Mobing je samo obican pojam u ovoj drzavi....Od Zakona ni Z nismo odmakli. Sramota....Prosle godine u septembru dobijete od Agencije za borbu protiv korupcije status uzbunjivaca.
Predmet u tuzilastvu... a na poslu pakao..idete svaki dan kao osudjenik...to treba izdrzati...
Kako posle svega sto sam prosla vaspitavati decu....sto dalje od politike...bavite se konkretnim poslom...koji imate dobro u svojim rukama... ali od toga smo u ovoj zemlji jos uvek daleko.
 ·  Translate
5
SRBIJANA KNINJANIN's profile photosvetlana jovanovic's profile photo
2 comments
 
MORA BRZE>>>JER SU I ONI JAKO BRZI I NE PLASE SE I KRADU DO ZADNJEG TRENA>>>ZNAM I VIDIM DA SE RADI>>>>
 ·  Translate

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
Strah i trepet

Постоји у Сремчици на предпоследњој аутобуској станици једна кућа са леве стане.... када се приближиш неколико старијих људи куца на прозор, увек су на спрату те куће. тек сада сам схватио о чему је реч... до сада сам мислио да хоће да ме питају шта тражим ту, пошто су околне куће празне....

555Odgovori 

31.08.2013. u 09:26
Jasna

Molim ljude iz Kurira da smesta kontaktiraju javnog tuzioca koji ce preispitati valjanost ugovora ovog coveka i ove dve zene, koji ce pomoci da mu se stan vrati, koji ce videti koja je uloga familije koja gled asta se desava ovom jadnom coveku godinama. Molim vas nemojte odustati i obavestite nas kada uspete da izvucete ovog jadnika odavde.
Molim i ... više

542Odgovori 

31.08.2013. u 08:43
Pera

Danas svako može da otvori starački dom bez ikakve provere. Šta sad čeka inspekcija, policija, tužilaštvo.Hapsite prevarantkinje.




hapsite sto pre>>>kazu  i u komentarima
 ·  Translate
4
Have her in circles
1,196 people
allofthem escom's profile photo
Мирољуб Вучковић's profile photo

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
Pljušte otkazi za protivnike upravnika

NAŠA PRIČA
AUTOR: B. KAROVIĆ

Beograd - Samo dan pošto je zbog ukazivanja na navodne zloupotrebe i nepravilnosti u radu Centra za azil u Bogovađi dao izjavu u Policijskoj upravi Valjevo, radnik obezbeđenja u tom centru Goran Pivić dobio je otkaz.

Pivić je, prilikom posete novinara Danasa Bogovađi, za naš list potvrdio navode koje je iznela Svetlana Jovanović, koordinatorka prihvatno-tranzitnih centara za readmisiju u Komesarijatu za izbeglice. Ona je iznela optužbe na račun upravnika Centra Stojana Sjekloće. Naime, kako tvrdi Jovanovićeva, od jednog azilanta dobila je informacije da Sjekloća naplaćuje azilantima za smeštaj 40 evra, a da za izdavanje prijave o odsustvu, na koju oni imaju pravo, uzima od 10 do 30 evra. O svemu što je čula Jovanovićeva je sastavila službenu belešku i obavestila nadležne državne organe. Azilant je kasnije negirao da je to ikada tvrdio. Međutim, Pivić je potvrdio navode Jovanovićeve, kao i priču o izgladnjivanju azilanta koji je epileptičan.

On nam je objasnio da sva dešavanja u smeni, kao radnik obezbeđenja, mora da ubeleži u određenoj svesci, što je on i činio.

- Međutim, zanimljivo je da je iz sveske nestala strana na kojoj sam naveo da mi je upravnik naredio da azilantu zabranim da jede - rekao nam je Pivić. On je, zajedno sa Đorđem Brankovićem, bivšim radnikom obezbeđenja, još ranije o svemu obavestio nevladine organizacije, ali i zaštitnika građana.

Podsetimo, od ponedeljka je bez posla ostao i zdravstveni radnik koji je radio u ambulanti u Centru, a koja je zatvorena iz do sada još nepoznatih razloga.

Svetlana Jovanović za Danas kaže da je očekivala ovakav sled događaja, te da je simptomatično da se to dešava licima koja su dala izjave o dešavanjima u Centru.

- To znači da treba skloniti sve koji nešto znaju o dešavanjima u Centru i koji su bili direktni svedoci izgladnjivanja azilanta, kao i prinudnog rada, ali i nevođenja računa o zdravstvenom stanju azilanata koji su bolesni od teških bolesti, a zahtevali su hitnu zdravstvenu intervenciju. Upravnik Centra je na ovaj način prekršio član 25 Ustava Srbije, jer je azilanta iz Libije izložio ponižavanju i izgladnjivanju koje je trajalo dva dana - kaže Jovanovićeva.

Inače, u Bogovađi trenutno živi više od 300 azilanata. U Centru je smešteno oko 150 lica, dok ostali azilanti već nekoliko meseci žive u okolnim šumama i bez higijenskih uslova.

Bez komentara

U republičkom Komesarijatu za izbeglice nisu želeli da komentarišu navode koji su se prethodnih dana pojavili u javnosti u vezi sa problemima u Centru u Bogovađi. Kako navode, oni se neće oglašavati dok ne stignu rezultati istrage nadležnih službi. Naš list ih je, takođe, pitao da li su u prethodnih desetak dana nešto preduzeli povodom dešavanja u Centru, ali je to pitanje ostalo bez odgovora.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pljuste_otkazi_za_protivnike_upravnika.55.html?news_id=248745#sthash.7uisnDaL.dpuf
 ·  Translate
1

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
BOLESNIM AZILATNIMA USKRATIO PREVOZ DO LEKARA

 Blic - Srbija, 10/02/2012; Strana: 19 

BOGOVAĐA - Svetlana Jovanović, savetnica u Komesarijatu za izbeglice, optužuje upravnika Centra za smeštaj azilanata u Bogovađi Stojana Sjekloću da odbija da pojedine azilante preveze do lekara u Valjevu iako su im dijagnostikovani rak ili dijabetes. Ona je upravnika ranije optužila da od azilanata traži novac kako bi ih primio pod krov centra. Novu pritužbu na rad upravnika Centra za smeštaj azilanata u Bogovađi, Svetlana Jovanović je podnela Zdravstvenoj inspekciji Kolubarskog okruga. Po njenoj prijavi, izbeglica iz Mjanmara s dijagnostikovanim malignim oboljenjem štitne žlezde, kako je potvrdio i specijalistički izveštaj lekara Regionalne opšte bolnice u Valjevu, nije odvezen na pregled u Valjevo i nema odgovarajuću terapiju. 
- Upravnik je rekao da ga to ne zanima, poručujući da azilanti kojima je potreban prevoz do lekara van Bogovađe koriste taksi jer ionako taj prevoz koriste kada napuštaju centar. Ovaj azilant, međutim, ne može da ode kod lekara jer nema novca za taksi. Ista situacija ponovila se i u slučaju azilanta dijabetičara, koji s laboratorijskim nalazom šećera 8,6 jedinica nema mogućnost da ode kod lekara po terapiju - tvrdi savetnica u Komesarijatu za izbeglice u prijavi Zdravstvenoj inspekciji. Njene navode, kako kaže, potvrdila je i medicinska sestra zaposlena u centru, koja je upozorila upravnika da je za nekoliko azilanata potrebno obezbediti prevoz do lekara u Lajkovcu ili Valjevu, što je on odbio. Nakon toga, dodaje, upravnik je u centru ostavio obaveštenje da azilanti kojima je potrebna lekarska pomoć mogu da se obrate u ambulantu lajkovačkog Doma zdravlja u samoj Bogovađi. S druge strane, u upravi centra u Bogovađi kažu da je zdravstveno stanje svih izbeglica iz azijskih i afričkih zemalja stabilno. Ambulanta koja je radila u okviru centra ugašena je rešenjem Zdravstvene inspekcije, pošto nije ispunjavala zakonske uslove, ali je, kako objašnjavaju, sa upravom Doma zdravlja u Lajkovcu dogovoreno da na redovne preglede azilanti mogu da odlaze u ambulantu u Bogovađi. 
- Za sve hitne medicinske slučajeve, po azilante dolazi vozilo iz Lajkovca ili Valjeva, ako su za bolnicu - kažu u centru. 

Antrfile:
OPTUŽBE ZBOG SMEŠTAJA

Svetlana Jovanović je prethodno upravnika centra Stojana Sjekloću optužila da za smeštaj izbeglica uzima novac, a najviše kada je više od 100 azilanata iz zemalja Azije i Afrike bilo na ulici. Svoje službene beleške o korupciji, kako kaže, predala je zaštitniku građana i Agenciji za borbu protiv korupcije, pošto je prethodno obavestila policiju, koja je u centru počela istragu. Sjekloća je demantovao sve optužbe i protiv savetnice u Komesarijatu podneo tužbu za uvredu.


Autor: P. VUJANAC

Copyright© Ebart Consulting - Medijska Dokumentacija
 ·  Translate
1

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
Анализа извештаја са регистрације избеглица у Републици Србији 2005. године
Смештај, демографска структура избеглица  и брачни статус избеглица
 
 
На основу регистрације избеглих лица може се закључити да је број од 1.169 лица која су добила стан из донација мали, јер се не види колики је то број породица. Ако би узели репер да се ради о четворочланим породицама или само претпоставили онда с ради од отприлике око 290 породица.
Такође, то је показатељ мале интеграције у скоро десетогодишњем периоду избеглиштва.
Преко 79.000 избеглица од 104.087 регистрованих налазило се у приватном смештају или код родбине, а близу 5000 избеглица било је тада смештено у колективним центрима.
Проценат од 19, % ибеглица које су биле у сопственом смештају говори да је један број избеглица сигурно продао своју имовину или ју је  разменио у месту свог претходног пребивалишта у бившим југословенским републикама и у ствари  су тако дошли до средстава која су им омогућила интеграцију у Републику Србију.
Код рођака или пријатеља  смештено je  12.008 избеглица из БИХ, док је   34.843  избеглица из Хрватске у приватном смештају. Укупно их је у таквој врсти смештаја на целој територији Р, Србије 46.851 лице, код рођака или пријатеља привремени смештај нашло је  29.768 лица, а у сопственом смештају до краја 20004. и јанура 2005. године било је 19.791 избеглица.
У колективним центрима смештено је 3.539 избеглица из Хрватске, а 867 лица са тим статусом из Босне и Херцеговине. Укупан број смештених лица у колективним центрима је 4.406 лица.
У становима из донација смештено је 944 лица избеглице из Хрватске, а 225 или 0,8 % лица са избегличким статусом из БИХ.
Према табеларним подацима за 4 лица из Хрватске није позната врста смештаја,  што је 0,0 %.
Извештај са регистрације избеглица у Републици Србији 2005. године Београд, децембар 2007. стр. 13
Избегличка популација према старосној категорији је у узрасту од 19 – 59 година, близу 60, 00 %, али је зато и број лица преко 60 година старости 25.87 %.
 Укупан број деце до 4 године старости је  1.397–оро деце, а деце узраста од 5 – 11 година било је на попису 5.848 , док је од 12 – 17 година било евидентирано  7.910 избегличке деце.
Пунолетних у доби од 18 – 59 година било је 62.007, док је старијих од 60 година укупно са избегличким статусом евидентирано 26.925 лица.
У односу на попис становништва из 2001. године забележен је пад у броју деце до 18 година, што се може протумачити падом стопе наталитета и  међу овом категоријом становништва која се налази на територији Републике Србије.
Према старосној доби већи је број мушкараца него жена у свим категоријама, осим у доби преко 60 година.
Интересантан је податак да од 26.925 лица старосне доби преко 60 година, већину чине жене  и то у бројчаном односу  17.208 жена наспрам 9.717 мушкараца.
Што се тиче брачног статуса нешто мање од 50 % избеглица је у брачном односу, али је зато проценат од 30.34 % неожењених и неудатих избглица био на регистрацији избеглица 2004/2005 године. То је укупно 27.899 неожењених и неудатих лица.
Алармантан је био и  податак о 13.233 удовице односно удовца или  11.079 удовица а 2.154 удоваца према извештају са регистрације избеглица 2004/2005 годину.
 ·  Translate
1

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
Избеглице из бивших југословенских република почеле су да пристижу у Р. Србију још 1991. године, када су Републике Словенија и Хрватска прогласисле своју независност.
Иза тога, одмах 1992. године уследио је први  по реду велики талас  избеглица из Босне и Херцеговине.
Током 1993. и 1994. године услед смањеног интезитета сукоба и зато што није било већих војних операција на подручјима која је насељавао српски народ и интезитет долазака са простора бивших југословенских република се смањио.
У пролеће и лето 1995. године интезитет долазака се нагло појачава због нових сукоба у Хрватској.
Према подацима са пописа 1996. године  дошло је 190.000 само из Хрватске, а после војне акције  када је Хрватска војска преузела контролу над већинским делом где је била теритоторија на којој је било већинско  српско становништво.
Затим је према попису 2001. године избегло из Хрватске 142. 700 хиљада лица,  а после тога на регистрацији евиндентирано је 47.529 лица или 62,1% свих избеглица из Хрватске.
По потписивању Дејтонског мировног споразума из БИХ је 1995. године дошло 50.000 лица а 1996. године 30.000 лица.
6.263 лица је евидентирано приликом регистрације која су стигла 1995. године, затим 1996. године 5.473 лица, После мирне реинтеграције Источне Славоније у  Хрватску стигло је око 20.000 избеглица у Србију.
Према боравишту у периоду спровођења регистрације у Војводини је било 48,4% регистрованих избеглица, у Београду 28,7%, у централној Србији 22,7%,  а на Косову 0,2%  у односу на укупан број регистрованих избеглица са признатим избегличким статусом.
Приметан је,  а у односу на претходне пописе благи процентуални пад избеглица за Београд а пораст броја у централној Србији. До овога је довело укидање избегличког статуса због узимања држављанстава, запошљавање, и др.

Мада је највећи разлог укидања избегличког статуса управо неодазивање приликом регистрације избеглица 2004/2005 која је била обавезујућег карактера.
 
Према подели избеглих лица према бившим југословенским републикама, избегли из Хрватске  а приликом регистрације евидентирано је  29,7 %  из БИХ  26,0%, у централној Србији је било више избеглих из БИХ 28,8 %, док је из Хрватске било 20. 5%.
У Војводини је било највише избеглих из Хрватске 49,6%, а из БИХ 45,0 %. На Косову је  потврђен статус за 211 избеглица из Хрватске, односно  за 46 лица из Босне и Херцеговине.Те је укупан број избеглих лица на Косову те године био 257 лица.
Када се ради о месту где су смештена избегла лица према подацима са регистрације избеглих лица није дошло у тој области до значајнијих промена у односу на 1996. и 2001. годину. Скоро половина избеглих лица 45% смештено је  у приватном смештају. Код рођака или пријатеља смештено је њих 28,6 %, док је у колективном смештају свега 4,2 % или 4.406 лица смештених лица. а у социјалним  установама налазило се  2, 0 % избеглица. 


Нигде се не спомиње податак о броју лица која су се  налазила у психијатрским установама.
Те се може закључити да та лица можда нису ни пописана, а и ако јесу сврстана су по изјавама родбине…али се не може са сигурношћу тврдити да су неки односно сви и имали родбину.
Питање је да ли се онда и само 4 лица могу сврстати у категорију непознато, што је 0,0%.
На основу регистрације избеглих лица може се закључити да је број од 1.169 лица која су добила стан из донација мали, јер се не види колики је то број породица. Ако би узели репер да се ради о четворочланим породицама или само предпоставили онда с ради од отприлике око 290 породица.
Такође,  то је показатељ мале интеграције у скоро десетогодишњем периоду избеглиштва.
 ·  Translate
2

svetlana jovanovic

Shared publicly  - 
 
Први Високи комесар за руске избеглице, истовремено и први комесар за избеглице био је,   именовањем  после грађанске револуције у Русији   1921. године, који се у име Друштва народа бавио  решавањем проблема избеглица.Према  свом приступу овом  проблему  Др Фридтјоф Нансен, научник, истраживач Арктика, дипломата и хуманиста именован је од стране Друштва народа за Високог комесара. Тој функцији посветио се до краја свог живота.
 
 
1922. године добио је Нобелову  награду  за мир, а 1954. године установљена је Нансенова медаља која се додељујe лицима која имају посебне заслуге за заштиту избеглица.
 
Може се  поставити питање зашто је ова награда  укинута и која награда се сада додељује и чије име носи  а када је у питању заштита избеглица.
 
Др Фридтјоф Нансен се ангажовао и на проблемима решавања турских и грчких избеглица због последица рата од 1922. године, затим се  по питању избеглица из Сирије, а 1928. године  фокусирао се на на асирске, асирско-халдејске и турске избеглице.
 
После његове смрти ова функција је прерасла у Међународни Нансенов уред, 1931. године.
 
У  Русији  се појавио велики број избеглица  у току, после револуције и грађанског рата.
 
После доласка Хитлера на власт , почеле су колоне избеглица из Немачке.У Лондону је отворено посебно одељење, формално независно од Друштва народа јер је Хитлер Нансенов уред и послове сматрао за мешање у унутрашње ствари земље.1938. године овај уред проширује свој рад и на избеглице из Аустрије.
Те су функције обједињене у у именовању једног Високог комесара за све избеглице.
Упоредо са тим група Влада је 1939. године образовала Међувладин комитет за избеглице из Немачке.Његова главна активност  је била усмерена на организовању избеглица из Немачке и окупираних територија у друге земље. Рад овог Комитета окончан је 1946. године.
Како су се развијала посебна тела која су за задатак имале реализовање практичних мера за решавање проблема избеглица, тако се развијало и међународно право о  избеглицама.Прва Конвенција о статусу избеглица закључена је 1933. године. Ратификовао ју је врло мали број избеглица а односила се на одређивање статуса избеглице, што је  значило да државе још нису спремне да прихвате општа правила која се примењују у свим случајевима прилива избеглица.
У време Другог светског рата дошло је до великог прилива избеглица и акутног  проблема избеглиштва..
Са циљем обнове земаља које су тешко погођене ратом и ради помоћи жртвама рата, формирано је 1943. године УНПРА-Управа Уједињених нација за помоћ и обнову, која је имала за задатак да организује  репатријацију на десетине милиона избеглица који су бежали од последица рата.
Упоредо са тим телом, радио је и Међувладин Комитет за избеглице, који се бавио емиграцијом у треће земље оних избеглица које нису могле или нису хтеле да се врате у земље одакле су избегли.
Новостворена општа међународна организација  УН, образовале су 1947. године  ИРО-Међународну организацију за миграције, као привремену организацију надлежну да се бави свим питањима избеглица, укључујући и утвђивање правила о статусу избеглица. Ова организација развила је активност на плану заштите и  пружању помоћи овим лицима.
После завршетка рата ИРО је због разлаза савезничких снага око многих питања  и приступа решавању проблема. Било је земаља од стране савезничких снага које су мислиле да је непотребно постојање једног сталног тела.
Међутим, Генерална скупштина УН је 1949. године, усвојила резолуцију 319 А, када је настало привремено тело ВКИ-Високи комесар за избеглице.
Први високи комесар УН је почео да делује 1. јануара 1951. године, а Генерална скупштина је резолуцијом 428/5 усвојила Статут тог Високог комесара.
1950. године образована је Агенција Уједињених нација  за реконструкцију Кореје –УНКРА која је деловала до 1961. године.Такође и Агенција Уједињених нација за помоћ и ангажовање за избеглице из Палестине и Блиског Истока –UNRWA, образована 1950. године која делује и даље.
 
 Прво званично организовање међународне заједнице на решавању проблема избеглиштва почело је стварањем специјалозованих органа.
Међународно право и његов развој пратили су такође потом  развој у виду  међународних организација.
Упоредо са настајањем тела, специјалних органа и међународних организација која су се бавила избеглицама, развијало се и све то  неизоставно пратило и међународно право.
Прво су постојала правила обичајног права још пре постојања посебних органа.
Статут Високог комесара УН усвојен је 14.12.1950. године, затим је усвојена Конвенција о статусу избеглица 28. јула1951. године. Управо ова Конвенција је основ савременог међународног права, закључена је у оквиру УН. Затим је усвојен Протокол о статусу избеглица  31.01.1967. године, који отклања недостатке конвенције из 1951. године које  се односи на временско и географско ограничење.
Ту спада и Конвенција о смањењу случајева лица без држављанства од 1954. године и Конвенција са истим насловом  од 1973. године. Ове Конвенције се директно односе на статус избеглица.
Међутим када су у питању избеглице њих се у одређеним ситуацијама дотичу и Женевске копнвенције о заштити држава рата из 1949. године и Допунски протокол уз те Конвенције из 1977. године, који штити избеглице на ратним подручјима.  Ово су најзначајнији извори права који се примењују универзално. Регионално право  садржи и неке специфичнопсти које су карактеристичне за одређену регију.
Развијено је такође и регионално право  које је садржано у конвенцијама, декларацијама, актима и доктринама која се више односе на одређени регион и специфичну избегличку популацију у том региону. Пример таквих регионалних права постоји у Америци, Африци и Европи.
Високи комесар Уједињених нација за избеглице је најзначајнији орган међународне заједнице, који се бави избрегличком проблематиком.
Седиште му је у Женеви. Он ради у складу са Статутом који је усвојила Генерална скупштина УН 1950. године,  и на основу резолуција које су касније усвајане.Основни му је задатак да пружи правну помоћ избеглицама и заштиту, као и да се пронађу трајна решења.
По први пут се помињу трајна решења за избеглице.
У првом уводном делу биће речи о различитим аспектима избеглиштва , како у ранијем регионалном тако и у истом периоду у глобалном контексту.  Такође, овај део рада обухватиће анализу систематског развоја и деловања међународних организација и развоја правног оквира међународне заштите избеглица почевши од  времена прве опште међ. организације  под окриљем Друштва народа и именовања првог Високог комесара за руске избеглице Норвежанина Фридтјофа Нансена и чувеног Нансеновог пасоша, као и специјалних тела за заштиту избеглица.
Велики број лица , људи без домовине и држављанства, апартриде спасио је чувени Насенов пасош, што је незаборавна чињеница у напорима међународне заједнице према  избеглим, прогнаним и расељеним лицима.
Између два светска рата милиони избеглица, расељених лица и прогнаника  избегли су из својих домова. Најбројнији међу њима били су Курди, Јермени, Руси и Украјинци и Јевреји након доласка Хитлера на власт.
 ·  Translate
4
People
Have her in circles
1,196 people
allofthem escom's profile photo
Мирољуб Вучковић's profile photo
Education
  • Fakultet politickih nauka u Beogradu
    Master- Medjunarodno humanitarno pravo i pravo ljudskih prava
  • Fakultet politickih nauka - Beograd
Basic Information
Gender
Female
Relationship
Married
Other names
Dragovic
Story
Tagline
Ziveti bez straha, sacuvati svoj identitet i integritet bez obzira na pritiske i ucene, verujem u pravdu
Bragging rights
Borba protiv korupcije i zastita ljudskih prava
Places
Map of the places this user has livedMap of the places this user has livedMap of the places this user has lived
Currently
Beograd
svetlana jovanovic's +1's are the things they like, agree with, or want to recommend.
Svedočenja azilanata o radu upravnika Centra za azil u Bogovađi
bobankarovic.blogspot.com

O slučaju da rukovodstvo Centra za tražioce azila u Bogovađi uzima novac od imigranata kako bi bili primljeni u centar, svedočili su mnogi o

GORE OD ZATVORA: Niko nema pravo da izađe iz zgrade
www.kurir-info.rs

Preokret Gordana i Nevena Jončić promenile priču i sad tvrde da ne drže starački dom, a o ljudima u zgradi odbijaju da pričaju

Србија данас
www.srbijadanas.net

Србија данас - Вељовић Иван

Добрица Ерић: Борите се за вашу и нашу наду
www.srbijadanas.net

Борите се за вашу и нашу наду, ако издржите, ако Бог помогне да ово издржите спасићемо се две несреће

Dobrica Erić o našem i svetskom zlu: Pametni ljudi ćute, oni drugi toroču!
www.kurir-info.rs

Nikad ništa nije baš onako kako izgleda. Ni Kosmet nije izgubljen, sve dok mi ne poverujemo da jeste, kaže Erić.

Kako država "pazi" hrabre: Stanković od nužde kuću prodaje
www.vijesti.me

Bivši policajac, koji je prvi javno progovorio o prebijanju Aleksandra Pejanovića, zbog teškog finansijskog stanja prinuđen na radikalne živ

Fjodor Dostojevski
www.mudrosti.org

Citati jednog od najpoznatijih pisaca ruske književnosti, izdvojene iz njegovih najpoznatijih dela kao što su Zločin i kazna i Braća Karamaz

Dobro ili zlo
www.mudrosti.org

Poučna priča o borbi između dobra i zla koja se vodi u svakom od nas. Ipak, da li će pobediti dobro ili zlo zavisi iskčljučivo od nas i naše

USLOV: Ili rokada ministara, ili idemo na izbore!
www.kurir-info.rs

Lider SPS uskoro bi trebalo da se izjasni o ponudi naprednjaka da razmene po tri ministarstva, rasplet moguć već u petak; Analitičari kažu d

Aleksandar Vučić: Srbija je iznad svega!
www.kurir-info.rs

Ova vlada i nova generacija političara razumeju da su rezultati rada ono što će vam doneti uspeh ili neuspeh, a ne koliko ste lepi i koliko

Затворено прихватилиште за азиланте у селу Врачевић
www.politika.rs

ПОЛИТИКА Online, најстарији дневни лист на Балкану

Blic Online | Vučić za NIN: Imam noćne more zbog stanja srpske ekonomije
www.blic.rs

Vučić za NIN Imam noćne more zbog stanja srpske ekonomije Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić kaže da je uveren da će Srbija do

Blic Online | Od smene u Vladi sigurni samo lideri
www.blic.rs

Od smene u Vladi sigurni samo lideri Politička atmosfera u društvu i pritisak Srpske napredne stranke su takvi da su od smene i izbacivanja

Vučić: Da požurimo, a ne da kukamo - B92 Vesti
www.b92.net

Aleksandar Vučić i Jelko Kacin izrazili su uverenje da Srbija može brže i u nešto kraćem roku od drugih zemalja da završi pregovore o pristu

SNS predlaže ministarstvo za EU - B92 Vesti
www.b92.net

Srpska napredna stranka preložiće koalicionim partnerima formiranje ministarstva za evropske integracije u okviru predstojeće rekonstrukcije

Azilanti dobijaju hranu samo jednom - B92 Vesti
www.b92.net

Azilanti u Centru za azil u Bogovađi dobijaju samo jedan obrok dnevno, i glad je trenutno njihov najveći problem, piše Danas.

Гашић: УРС напао активисткиње СНС
www.sns.org.rs

То се догодило када су наше активисткиње носиле сендвиче и сокове чуварима кутија.

Вучић: Економија приоритет, реконструкција до 27. јула
www.sns.org.rs

Вучић је поручио да нико ван Србије неће одлучивати о томе да ли ће се и када одржати парламентарни избори.

Veroljub Arsić: Potrebna nova raspodela vlasti
www.kurir-info.rs

Arsić je kazao da će pitanje o tome da li će resori biti podeljeni na drugačiji način morati da bude definisano novim koalicionim sporazumom

Blic Online | Odbornici Lajkovca traže zatvaranje centra za azilante
www.blic.rs

Odbornici Lajkovca traže zatvaranje centra za azilante Skupština opštine Lajkovac zatražila je danas od Vlade Srbije da se zatvori privremen