Profile cover photo
Profile photo
Lidija Ciric
17 followers
17 followers
About
Communities and Collections
Posts

Post has attachment
Add a comment...

Post has attachment
Без „драге моје“ маме,
Сигурно сте на друштвеним мрежама борите се за спас србијице или у отимању неке велике кинте да би вам деца имала најновији ајфон, патике, летовање на егзотичним местима…кредитном картицом, дабоме. Да не пате.
Add a comment...

Post has attachment
Међутим, једна се прича издваја из корпуса стварносне прозе, по свом модернистичком концепту, вишегласју и дисхармонији, која би се могла тумачити на различите начине. Без „драги моји“ је, као што читамо у првој реченици, хор раштимованих гласова. Ова какофонија, која избија из главне јунакиње, представља заправо све предрасуде, пројекције у друге личности, жудње страхове… Наизменично се оглашавајући, представници хора представљају, шире посматрано, искушења са којима се модерни човек сусреће, односно, сва она лица која поседује, све маске које носи. Негде на граници између ове универзалности и узбудљиве сторије о подељеној личности (попут филма Split M. Најт Шјамалана), чита се и тумачи наведена прича. Ко, дакле, говори у њој? Ко контролише гласове, односно диригује? Све су ово питања која би се могла поставити у вези са наведеном приповетком. И коначно, ту је и одговор нараторке, који нас, опет, наводи на размишљање: „Макар на тренутак нисам била сама, ако капирате шта хоћу да кажем.“

Када бисмо књигу Без драги моји назвали хроником чубурског или чак београдског, урбаног живота, не бисмо погрешили, али не бисмо били ни сасвим прецизни. С друге стране, ако бисмо у њој видели женско писмо, женске приче, ризиковали бисмо да се стровалимо у бездан одређења истога, и његовог довођења у везу са прочитаним. Неоптерећена родним читањима, премда највише пише о женама, Лидија Ћирић се не опире таквом тумачењу, али оно, опет, није довољно да одреди њену прозу. У исти мах рабећи најбоље одлике реалистичке поетике и (пост)модерне прозе (дакако не на нивоу једне приче), Лидија Ћирић се најновијом књигом легитимише као Права Београђанка: као, дакле, она чији је родни град непресушни извор инспирација, али и као жена, и зато прича по моделу усменог казивања, као да вам при неком сусрету препричава нешто што је управо сазнала: неки скандал или сочан трач, или Вам интимно поверава оно што јој се управо десило. Та урбана проза, која, будући самосвесна, себе види као негацију лицемерја и патетике (с обзиром на наслов), као субверзивну у односу на табуе и (мало)грађански морал, која својом провокативношћу рачуна на комерцијални, тржишни ефекат, а с друге стране, одаје и дубоку запитаност писца над проблемима савременог друштва, право је освежење у нашем књижевном животу.
Add a comment...

Post has attachment
Add a comment...

Post has attachment

Post has attachment
Наиме, оно што се у овој збирци прича открива су СВЕ манифестације једне жене. Дакле, то није САМО еротска натуралистичка проза – то је збирка читавог једног унутрашњег света (једне) жене, њена целокупност, њена појавност и њено актуелизовање кроз различита стања и улоге. Само неке од прича су реализоване у већ поменутом „секси дискурсу“ или експлицитним љубавним сценама, али то ниуколико није тоталитет збирке. Треба нагласити да се у осталим причама протагонисткиња приказује као пријатељица, сестра, клинка, ћерка, мајка. Такође, чак и кад се актуелизује као љубавница, то није увек и у потпуности иста љубавница. Постоји велика разлика између супруге приказане у причи Мртви не знају да су живи и љубавнице из приче И ово ће да прође или пак Рудар.
Add a comment...

Post has attachment
Add a comment...

Post has attachment
Kad se pogleda šta sve radite, neumitno se postavlja pitanje: odakle Vam tolika energija, kako sve to postižete, a uz to nikad ne kukumavčite?

Energiju imamo svi, samo je ne koristimo. Da ne moram ja ne bih, a ko me pita i kome da kukam? Ta mučenička ambicija ljudi mi se smučila, gadno mi je o tome da mislim, koliko god da nemam, ja pogledam u ono dijete koje šišam pred hemoterapiju, ili ono koje ne govori sa četiri pune godine, ili ono koje je osuđeno na to da cio život hoda uz nečiju pomoć… Onda pogledam u nebo i zahvalim se na svemu, a prvo na tome što NIKADA nijesam poželjela tuđu sreću a nije ni moja majka, ni njena. Mislite o tome.
Add a comment...

Post has attachment
Odgovore na ova pitanja pokušaće da da autorka zbirke priča "Bez dragi moji", romana "Rekvijem za jedan dan" i zbirke poezije "Kabanica za suze", Lidija Ćirić. Rođena Čuburka će kroz likove svojih priča pripovedati o Beogradu, nama, drugima, prolaznicima i onima koji ostaju, starosedeocima i došljacima, "građanima" i "seljacima". U razgovoru sa Lidijom Ćirić, koji je zakazan za četvrtak u 19 sati u Kući kralja Petra, učestvovaće i Igor Perišić književni teoretičar, Sava Damjanov književni istoričar i Laura Barna autorka projekta "Isidora nas sluša".
Add a comment...

Post has attachment
Pazite, nije slučajno što su titoizirane srpske komunjare obećavale metro još dok je Broz bio živ – naročito u svetlu činjenice da su Osmanlije, carski domaćini u osvajanju, izgradile čitavu mrežu podzemnih hodnika i sokaka, dobro obezbeđenih i dovoljno duboko ukopanih. E, evo stiže trenutak za razbijanje tabua: upravo tom infrastrukturom se Ante Pavelić izvukao iz ratnog meteža koji je onomad zahvatio čak i civilizovani Zagreb. Nije ustaški poglavnik ni primirisao Buenos Ajresu ili nekom od letovališta u Paragvaju i Čileu. Jok, braćo! Drug Pavelić se skućio na Dorćolu, u blizini zoološkog vrta, u Ulici Tadeuša Košćuška, gde je i skončao u dubokoj starosti, kao ugledan Dorćolac, doktor pravnih nauka i redovni profesor na obližnjem univerzitetu, gde je predavao Uvod u procesno pravo. Eto, sada postaje mnogo jasnije zašto onoliko likovanje i medijska histerija u susednoj Nezavisnoj Državi Jasenovac, čiji doglavnici ne prestaju da opisuju Beograd kao regionalni centar ustaštva i rasadnik nove generacije ustaša. Što, nažalost, kao što svi znamo, nije uopšte neutemeljena kleveta. A kako pobediti beogradske ustaše nego na demokratskim izborima u tom istom Beogradu što ga ne vade iz usta?
Add a comment...
Wait while more posts are being loaded