Profile cover photo
Profile photo
Књажевско-српски Театар
1,088 followers -
Билетарница: 10-14 и 18-20 часова, тел. 034 332 063 Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.
Билетарница: 10-14 и 18-20 часова, тел. 034 332 063 Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.

1,088 followers
About
Posts

Post has attachment

Post has attachment
Add a comment...

Post has attachment

Post has attachment
Add a comment...

Post has attachment
Сценограф Герослав Зарић, добитник Статуете Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, гост је Културног дневника. Петнаести фебруар је Дан Књажевско-српског театра, који ће ове године, уз традиционалну доделу награда, обележити и праизвођење текста Јоакима Вујића "Негри или Љубов ко сочеловеком својим''. Представу je режирала Анђелка Николић.
http://www.joakimvujic.com/
Add a comment...

Post has attachment

Post has attachment

Post has attachment
Add a comment...

Post has attachment
ЈОАКИМ ВУЈИЋ ЗА ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

На Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруара у 20 часова, премијерно ће бити изведена представа „НЕГРИ или Љубов ко сочеловеком својим“ по тексту Јоакима Вујића. Праизведба овог Јоакимовог комада поверена је Анђелки Николић. У представи играју Никола Милојевић, Иван Видосављевић, Петар Лукић, Ненад Вулевић, Здравко Малетић, Чедомир Штајн, Исидора Рајковић и Душан Станикић.

У фоајеу Театра са почетком у 19.30 часова биће отворена изложбена поставка костимографа нашег Театра Јелене Јањатовић „Костим од скице до сцене“.

Исте вечери, након завршетка представе, свечано ће бити уручене награде које Књажевско-српски театар традиционално додељује. Овогодишњи добитник Статуете Јоаким Вујић је Герослав Зарић, сценограф из Београда, Прстена са ликом Јоакима Вујића Миодраг Пејковић, глумац. Добитници годишњих награда су редитељ и глумачки ансамбл представе „Четири брата“.

„Овај комад,написан 1821. године, изводи се први пут. Можда су Јоакимовим саљудима теме колонијализма, империјализма и ропства биле далеке и апстрактне; сам термин негри аутор објашњава читаоцима, као да га, заправо, уводи у српски језик. Данас је, међутим, јасно да комплексни односи Истока и Запада (еуфемизам за дугу историју тлачења, лицемерја и страха) итекако утичу на живот сваког становника планете. Мада кажу да је ропство искорењена појава, још увек виђамо односе засноване на експлоатацији и репресији, или чак активно учествујемо у њима: у својој држави, на радним местима (у позориштима као и у фабрикама), најзад у породицама, основним ћелијама патријархалног друштва.

„Человечност“ енглеског лорда, који наступа хумано у појединачном случају, а пренебрегава чињеницу да је сам главни стожер и профитер нехуманог система, представља драмски занимљив парадокс који овај лик доводи у везу са фундаменталним лицемерјем нашег доба. Није лицемерна само корпорација које се заклања иза друштвено одговорног пословања, него сам лицемерна и ја, кад се за тренутак осетим боље јер сам однела стару одећу у Свратиште за децу. „ЗАДРЖИТЕ СВОЈ СИТНИШ – ЈА ЖЕЛИМ ПРОМЕНУ“, лепо пише на графиту на Дому омладине у Крагујевцу.“

А. Николић
Add a comment...

Post has attachment
Wait while more posts are being loaded