Profile

Cover photo
Biserka Vucetic
Worked at Master of Science Environmental Protection, also a professor of pedagogy
Attended now not working
Lived in Nish sokolska 6/25
43 followers|67,157 views
AboutPostsPhotosYouTube

Stream

Biserka Vucetic

Shared publicly  - 
 
A posle napornog rada evo malo zaigrah uz ovu divnu muziku i nenadmašnog Adriana. Igrajte  i vi  samnom !( igram uz muziku od 28 minute do 35 i 10' vidite što  )
https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=vd-UxDRcbxI#t=1728
 ·  Translate
1
Add a comment...

Biserka Vucetic

Shared publicly  - 
 
Kad đurđevak progovori !
Kad đurđevak  progovori ,
a gitara  zvucima dirne dušu i od svega  je odmori!
U smotuljku papira na hiljade neposlatih poruka stoje ,
bolno, a sve su za te’,al  ostaše samo moje.
Otrže se ka  gitari samo jedna  grančica đurđevka
 a  sve radi  ovog   malog a moćnog   spevka !( 03.07.2015.bivstvomaria )
https://www.facebook.com/berussacann/photos/a.145650605451766.28906.125186650831495/1088792104470940/?type=1&theater
 ·  Translate
1
Add a comment...

Biserka Vucetic

Shared publicly  - 
1
Add a comment...

Biserka Vucetic

Shared publicly  - 
 
Nemojte biti nestrpljivi
Obično, malo, svakodnevno, tobože bezazleno nestrpljenje. Ono je naš najveći, najteži, onaj originalni greh. Prauzrok svega što ćemo kasnije upropastiti, izdati, uništiti, oskrnaviti, odbaciti, zaboraviti…
Kao i uvek, najkomplikovanija pitanja zahtevaju one najjednostavnije odgovore. Koji su, pokazalo se, često i jedini pravi.
Jer nestrpljenje nije suprotnost „strpljenju”, već mudrosti.
Nestrpljenje je očito pokazani nedostatak vere u Boga i u sebe. Nestrpljenje je malodušje i maloverje.
Nestrpljenje je uzrok svakom razočaranju. Nestrpljenje je pobuna protiv onoga „neka bude volja Tvoja”.
Nestrpljenje je početak svakog kraja, „buntovništvo bez razloga”.
Nestrpljenje je bezbožni otpor svemu onome što ne razumemo.
Zato, molim vas, nemojte biti nestrpljivi. Koliko god da vas boli. Koliko god da vam se čini neizdrživo.
 http://novasvest.com/files/images/1401284329.jpg
 ·  Translate
1
Add a comment...

Biserka Vucetic

Shared publicly  - 
 
BIRDS OF PARADISE & PETER, SUE & MARC
Who are you,
who am I? Is it real,
do we touch the sky?
Nothing's real - all disguise.
I'm afraid
can't you see?
Tell me where do you carry me.
You will soon realize
said the birds of paradise.

Flying home
flying home to the land that you once have known,
to the peace that once was true for a little girl like you.
Flying home
flying home from a world that is made of stone,
till your heart is light and free like it once was meant to be.

How can I go ahead when my eyes are becoming wet?
Save your tears - dry yours eyes
said the birds of paradise.
But the times passing by,
say how long do we have to fly?
Moon will set, sun will rise
said the birds of paradise.

Flying home
flying home to the land that you once have known,
to the peace that once was true for a little girl like you.
Flying home
flying home from a world that is made of stone,
till your heart is light und free like it once was meant to be.

Hear the sound,
see the light,
now I know that our way was right.
Morning sun can make you wise
said the birds of paradise.
Birds of paradise.
1
Add a comment...

Biserka Vucetic

Shared publicly  - 
 
Birds Of Paradise
 ·  Translate
1
Add a comment...
Have her in circles
43 people
Tvoja Radnja's profile photo
Jelena Bojic's profile photo
Goran Pisarov's profile photo
Milijana Ivanisevic's profile photo
НАТАЛЬЯ МАКАРОВА's profile photo
Milo Hrćan's profile photo
Slavisa Radic's profile photo
Александр Краснобаев's profile photo
Bogdan Majkic's profile photo

Biserka Vucetic

Shared publicly  - 
 
Nekome ko u dobra stara vremena,a ja sada ponovo živim u sličnom prirodnom okruženju.Nekada sam živela ispod Šar planine ,a sada na jednom obronku gledićkih planina - Blagotina .Odavde je na sve strane gledati milina, a na ovom ekranu svet mi je kao na dlanu i za druženje mu ne nalazim manu.Samo pogledam ka satelitu i koga poželim videti,  odmah je tu. Pozdrav  google+ prijatelji.
 ·  Translate
1
Add a comment...

Biserka Vucetic

Shared publicly  - 
 
REALNOST APSOLUTNE ISTINE
Ljudska populacija, ova i ovakva – robujući „njegovom visočanstvu“ intelektu – sklona je ubeđenju da tako nešto kao što je apsolutna istina, jednostavno, ne postoji. Važi opšte uverenje da je, definitivno, svaka istina relativna – shodno prostoru, vremenu i okolnostima u kojim ona, kao takva, vredi i opstojava.
     Takvo mišljenje, odnosno verovanje, neposredan je odraz naše, ljudske, duboke utemeljenosti u iluziji. Zapravo, pravi temelj toj iluziji čini upravo ova činjenična sveimputiranost principa, našeg sopstvenog, egocentrizma, ili preciznije, usled robovanja svojoj sopstvenoj ontološkoj slabosti: naša nasušna potreba za samozavaravanjem. To je onaj isti egzistencijalni princip koji je dominirao i onom sirotom lisicom iz priče – kada je našla, njoj neodoljivo mirisan i privlačan kokosov orah, ali je u nemogućnosti da dopre do njegove suštine, njegove unutrašnjosti, u svojoj ozlojeđenosti i rezignaciji, svima odreda pričala o njegovoj bljutavosti i bezvrednosti!  O čemu se tu, u našem slučaju, zapravo radi?
     Pa, kao prvo, promislimo bar malo; da li se istina koja je relativna – odnosno koja to danas jeste a sutra nije, i koja to ovde jeste a onde nije – uopšte može nazivati istinom? Zar „istina“ nečega ne bi trebala, i morala, predstavljati upravo – nepromenljivu i nepobitnu činjenicu, odnosno apsolutni objektivitet, datog objekta (bilo čega)?! …Pa čak i ako je nama samima ta „bit“ trenutno nedostižna i ne-uhvatljiva (usled naših neadekvatno optimizovanih, ili tačnije neoptimizovanih, čula za tu vrstu percepcije) to svakako ne znači da je ona i nepostojeća. Prema tome, u skladu sa svim tim, „Istinom“ bi se, zapravo, smelo nazivati samo ono što je to što jeste i takvo kakvo jeste – nepodredivo faktoru promene i prolaznosti. To što jeste jeste istina, odnosno apsolutna istina; dok, samim tim, svaka druga „tzv. istina“ jeste ništa drugo do samo naša sopstvena, relativna, misaona tvorevina, proizvod odsustva istinske svesnosti u sagledavanju Stvarnosti, tj. proizvod podleganja zabludi i iluziji – dakle: LAŽ !
     Ako se, na prim., meni lično nešto učini lepim, to, naravno, uopšte ne mora da znači (kao što i ne znači) da će taj „objekat“ isto tako delovati i na sve druge subjekte posmatranja; to je, jednostavno, samo proizvod određenih spoljašnjih okolnosti i mog unutarnjeg stava datog trenutka – i ništa više. Pa čak, možda ću i ja sam već sutra, odnosno već sledećeg trenutka, imati drugačije, ili čak sasvim suprotno, mišljenje o tom objektu (situaciji, stvari, osobi). Mi možemo utvrditi čak i određene opšte standarde za, konkretno, lepotu, koje ćemo svi uvažavati i poštovati, ali da li nas ta „ugovorna solidarnost“ dovodi, i uopšte može dovesti, do komunikacije sa samom ISTINOM, odnosno do sklada sa njom? Naravno, nipošto ne! Čak naprotiv: povećava našu slabost, neznanje, nesvesnost, nesigurnost, konfuziju… odnosno utemeljuje naše podleganje, iliti robovanje, zabludama i iluziji. Na prim., naučnici se mogu složiti oko ocene da je Svemir nastao pre otprilike 20 mlrd. godina – i to će biti proglašeno činjenicom, odnosno postaće važeća (opšteprihvaćena!) istina. Atom biva proglašen najsitnijom, odnosno nedeljivom, česticom – i to postaje važeća istina. Usled nepoznavanja autentične istine, nauka se može složiti oko uverenja da je život na ovoj čudesnoj planetarnoj tvorevini nastao kao proizvod sasvim slučajnog spoja složenih hemijskih reakcija, i to biva važeća istina. Mi možemo utvrditi uverenje da Bog postoji – i to za nas postaje istina; ali možemo se dogovoriti i u korist suprotnog stava – pa ćemo onda to prihvatiti kao istinu… Ali, sve te „istine“ nisu ništa drugo do slabašni oslonci u našem očajničkom tumaranju kroz tamu iluzije, na našem sudbinskom putu ka svetlosti autentične istine. Ako smo toga zaista svesni, onda nećemo više relativna rešenja smatrati konačnim istinama, a pravu konačnu istinu – apsolutnu istinu – smatrati, kao što i smatramo, vrhovnom iluzijom.
     Standardi, činjenice, istine, koje je čovek „instalirao“ i promovisao jesu pseudo-vrednosti i nemaju autentičnu potporu, značenje i značaj. To su sve iz-mišljene, relativne veličine i samo prividne vrednosti, koje su uvek uslovljene prostornim odrednicama, vremenskim odrednicama i okolnostima. Promenom bilo kojeg od ova tri parametra automatski dolazi i do promene vrednost i važnosti dotičnih „činjenica“ odnosno „istina“. Na primer, ono što je ovde, sada i u ovim okolnostima lepo, dobro, ispravno itd., ni slučajno ne mora biti, kao što uglavnom i nije, jednako lepo, dobro i ispravno čak ni ako su vreme i mesto isti a samo se okolnosti izmene – a kamoli ako se promene sva tri parametra. Zato takva „lepota“, „dobrota“, „ispravnost“, i sve ostalo tog tipa, jeste jednom rečju: LAŽ! Oni mogu egzistirati samo dok ima koga da ih promoviše, podupire i, svojim uverenjem u njihovu „konzistentnost“, daje im živototvornu energiju njihovog opstojavanja. Čim toga nema, sve te autentične iluzije, odnosno „senke istine“, bivaju netragom raspršene – što, zapravo, znači da one nikada i nisu zaista postojale u stvarnosti, već samo, i isključivo, u umovima svojih sopstvenih tvoraca i poklonika…
     Prema tome, jedino savršena – nepromenljiva i neprolazna – lepota zaista jeste lepota i može se lepotom nazvati; jedino savršena dobrota zaista jeste dobrota; jedino savršena – bezuzročna i sveuključiva – ljubav zaista jeste ljubav; …odnosno, jedino savršena, apsolutna istina – istina koja jeste to što jeste, bez obzira na mesto, vreme i okolnosti – zaista jeste istina!
     Istina, odnosno „apsolutni objektivitet“, određenog „objekta“ nipošto se, dakle, ne nalazi, niti je to uopšte i moguće, unutar naše sopstvene ocene – našeg uverenja i mišljenja o njemu – već je ona isključivo u oblasti njegovog „apsolutnog subjektiviteta“, njegove sopstvene činjeničnosti: njegove TAKVOĆE! Ona, istina, dakle apsolutna istina, ima svoju sopstvenu energiju životnosti i opstojavanja. Ona je savršeno nezavisna od bilo koga i bilo čega, jer ona jeste sama suština SVEGA. Ona je Činjenica „Onoga što Jeste“. Ona Jeste i pre nego što je išta u univerzumu nastalo: Činjenica, Svedok „Ništavila“. Ona jeste i u toku egzistiranja ovog Svemira kakav on sada jeste, a ona će biti i nakon svega ovoga… jer ona je večna i beskrajna: ona jeste Večnost i Beskraj!
     Istina uopšte ne treba, kao što nikada nije ni potrebovala, pojavu nekakvih, ovakvih, „razumnih“ bića koja bi je, tobože, iz-mislila i promovisala, kao i, ujedno, time odredila i ono što ona nije. – To je samo čovekovo egoistično uverenje: „Ovo je za mene istina ovde, sada i pod ovim okolnostima, i druga istina ne postoji. Sve što je u suprotnosti sa tim za mene je laž!“ Na taj način, svaka „istina“ biva relativna i relativizovana (a uzima se, prihvata i deluje kao apsolutna), i svako je kreator sopstvenih – zapravo, svako samoga sebe nesvesno promoviše u „Boga“ („Tvorca“); a iz takvog stava nužno proizilazi utemeljenje u nesvesnom: „Ničega nije bilo pre mene.“, odnosno: „Istina je misaona tvorevina ljudskog bića, tj. ljudskog uma, i nije postojala pre njega.“ – Kao da lepota nije postojala pre nego što ju je čovek sagledao kao takvu. Kao da istina nije bila istina i pre nego što bi je neko prepoznao. I kao da svet nije postojao pre nego što sam se ja rodio! …Kakve li zablude. Kakve li mreže izatkane od naše sopstvene iluzije. Kakve li katastrofalne i nesrećne ZAMENE TEZA?!!
     To, da je svet nastao („počeo postojati“) mojim rođenjem, zapravo i jeste istina u odnosu na mene lično – na moju ličnu ovozemaljsku i ovoživotnu egzistenciju – ali to je tako površno, fragmentarno, egocentrično i, zapravo, krajnje neinteligentno sagledavanje Stvarnosti, Celine, Istine: „Onoga što Jeste“; jer Istina je sve drugo samo ne LIČNA. Ustvari, ona je ne-lična i ne-nelična, ne-racionalna ali i ne-iracionalna, ne-dokučiva ali i ne-nedokučiva …jer ona jeste Jedinstvo, odnosno sama srž, bit, biće, tj. suština Sveobuhvatne Celine Postojanja: Univerzuma! Kao takva, apsolutna, ona samom sobom obuhvata i objedinjuje sve suprotnosti – produkte sveta relativnosti (tj. ovog relativnog, racionalnog uma, koji taj i takav svet percipira) – samom sobom ih savršeno prožima i, samim tim ih, nedodirnuta i neuprljana bilo čim, savršeno transcendira. Ona, dakle, nije „od ovoga sveta“, i zato se u objektima ovoga sveta i ne može percipirati, odnosno zato je ovaj, isključivo „racionalni“ um, svojim grubim i neproduhovljenim čulima, i ne može pojmiti.
     Da bi se „uhvatila“ Istina, neophodno je imati „oči koje vide“ i „uši koje čuju“, a takav vid i sluh, koji u pojavnom sagledavaju ono Nevidljivo – a koje Sebe manifestuje upravo putem tog „vidljivog“ – ima samo čisto i nevino srce. Takvo srce je beskrajni okean transcendentalnog nektara: bezuslovne, sveobuhvatne, sveprihvatajuće i nerazlikujuće Ljubavi. Ono pulsira ljubavlju, jer ono jeste ljubav. I ono zrači istinom jer ono jeste istina. Zato jedini put ka Istini jeste put Ljubavi – put Srca. I zato Istinu spoznaje onaj, i samo onaj, um koji prljavu i dotrajalu odeždu svoje ocenjivačke, egoistične svetovnosti odbaci na obalama sveprihvatajućeg i sveljubećeg nebesnog Srca, te se, poput autentične lutkice od soli, spontano rastoči u svetoj vodi okeana večnog Postojanja. Tada on gubi sve krute, one samoustanovljene, granice svoje izolovane individualnosti i, u potpunoj predanosti Celini Postojanja, konačno zaista realizuje Ljubav i Istinu – jer on tada jeste Ljubav i Istina. To je jedini Put, jer Put je samo Jedan! …Pa, zar nije i sam Hrist, koji jeste ona Božanska Svetlost u dubini našeg sopstvenog srca, rekao: „Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me“?!
     Stoga, ako neko i dalje misli da postoje samo i isključivo relativne istine, neka misli. I ako neko i dalje živi u ubeđenju da je ovaj povodljivi, racionalni um pravi i potpuni gospodar tapije na Znanje i na verodostojno sagledavanje Stvarnosti, neka mu bude. Ali i pored svega toga, kroz večnost će uvek, i zauvek, neumoljivo bitisati sušta činjenična izvesnost koja, rečima jednog upućenika, glasi: “Zakone univerzuma uopšte ne zanima šta vi verujete a šta ne.“ A samu suštinu tih zakona je čuveni poeta duše i duhovne istine, Halil Džubran, možda najsuptilnije i najkonciznije pretočio u reč izrekavši:
     -  „Život je stariji od sveg što živi; kao što je i lepota zalepršala prije no što je lepo rođeno na zemlji, i kao što istina beše istina prije no što i izgovorena bi.“
Alakh Niranjan -  -  -
-   Za kompletno rasvetljenje svih ovih ključnih principa naše i sveukupne egzistencije, kao i same suštine njihovog bitisanja, i delovanja, na lokalnom i globalnom nivou – mikro i makro planu – ljubazno Vas upućujemo da pročitate knjigu:
„Apsolutna Istina-otkrivenje tajne univerzuma“
 ·  Translate
1
Add a comment...
People
Have her in circles
43 people
Tvoja Radnja's profile photo
Jelena Bojic's profile photo
Goran Pisarov's profile photo
Milijana Ivanisevic's profile photo
НАТАЛЬЯ МАКАРОВА's profile photo
Milo Hrćan's profile photo
Slavisa Radic's profile photo
Александр Краснобаев's profile photo
Bogdan Majkic's profile photo
Work
Occupation
civil ingenering,
Skills
Pedagogija ,ekološko obrazovanje -za zaštitu životne sredine
Employment
  • Master of Science Environmental Protection, also a professor of pedagogy
    I have not employed
Places
Map of the places this user has livedMap of the places this user has livedMap of the places this user has lived
Previously
Nish sokolska 6/25 - Milutovac b/b
Links
Contributor to
Story
Tagline
Rad na tumačenju informacija primljenih iz mikro,makro i onostranog univezuma sa ciljem utemeljenja duhovne fizike
Introduction
Udata,majka troje dece,baka,magistar,penzionisani profesor sa težnjom da duhovnim informacijama iz mikro i makro univerzuma ali i onostranog, neobičnim doživljajima i kvantnim putem Teslinog svemirskog ekrana, od primera ka pravilu obrazlažem i pojašnjavam postojanje do sada naučno neuobličene oblasti DUHOVNA FIZIKA sa ciljem utemeljenja iste.   
Bragging rights
Moje je da radim i težim dokazati da DUHOVNA FIZIKA postoji,a da li ću uspeti , e to je ...?
Education
  • now not working
    Mr, 2006 - 53
Basic Information
Gender
Female
Other names
Maria