Profile cover photo
Profile photo
Prevodilačka agencija i sudski tumač Worldwide Translations
206 followers
206 followers
About
Prevodilačka agencija i sudski tumač Worldwide Translations's interests
Prevodilačka agencija i sudski tumač Worldwide Translations's posts

Post has attachment

Post has attachment

Post has attachment

Post has attachment

Post has shared content
BLOG - WWW.PREVODILACKE-USLUGE.NET  

Sve što ste hteli da znate o prevođenju i prevodilačkim uslugama možete naći na blogu prevodilačke agencije Worldwide Translations

Post has shared content
KAKO JEZIK KOJIM GOVORITE UTIČE NA MOZAK

Govor zahteva tako malo napora da većina nas nikad ni ne razmišlja o tome. Međutim, ljudska sposobnost da komuniciraju pomoću jezika fascinira psihologe i neurologe. Dok nauči da veže pertle, dete je već toliko ovladalo rečima i pravilima da može neograničeno da se izražava. Činjenica da je ovaj vid ponašanja jedinstven i da njime vlada samo čovek ukazuje na njegovu centralnu ulogu u ljudskoj psihologiji.

Još smo više fascinirani činjenicom da se ovaj vid ponašanja razvija prirodno i naizgled bez ikakvog truda tokom prvih nekoliko godina života. Razotkrivanje moždanih mehanizama vezanih za jezik stub je neurološke nauke od samog njenog nastanka. Novo istraživanje objavljeno u časopisu “Prosidings for nešenel akademi ov sajensiz” o različitim vezama koje se uspostavljaju u mozgu ljudi koji govore mandarinski u odnosu na one koji govore engleski pokazuje koliko je zapravo fleksibilna naša sposobnost učenja jezika.

Umrežavanje mozga u realnom vremenu 

Pre nego što je funkcionalno oslikavanje mozga uopšte bilo moguće, dve oblasti leve moždane hemisfere – Brokina zona i Vernikeova zona - već su pokazale koliko su značajne za jezik. Osobe koje su doživele šlog ili traumatsku povredu mozga u bilo kojoj od ove dve ključne zone leve moždane hemisphere pokazale su izrazitu nemogućnost i da govore i da razumeju izgovoreno. Moderne teorije o konekcionizmu – ideji da je znanje raspoređeno u različitim delovima mozga, odnosno, da nije upakovano u zasebne module, kao što je Brokina zona – naterale su naučnike da se detaljnije bave ovim pitanjem.

Na primer, jezik zahteva mapiranje reči i značenja u realnom vremenu. Ovo zahteva integraciju zvuka koji se tokom govora čuje – i dekodira u auditivnom korteksu – i znanja o značenju tih zvukova – u frontalnom korteksu. Moderne teorije u neurološkoj nauci opčinjene su ovom vrstom “mrežnog” pristupa. Umesto da se čudo kognicije pripisuje pojedinačnim zonama u mozgu, danas se smatra da su složeni procesi raspoređeni u različitim kortikalnim zonama i da se oslanjaju na nekoliko delova mozga u dinamičnoj interakciji.

Poređenje jezika

Do perioda od šestog do desetog meseca deca već nauče da reaguju na osnovne zvuke, poznate kao foneme, koji imaju nekog značaja u maternjem jeziku. A opet, ti zvuci koji su bitni za komunikaciju drastično se razlikuju od jezika do jezika.

Mandarinski kineski je tonalni jezik u kojem isti osnovni zvuci mogu da se odnose na potpuno različite stvari u zavisnosti od tona kojim su izgovoreni. U netonalnom jeziku, kao što je engleski, ton može preneti emocionalne informacije o govorniku, ali uopšte ne utiče na značenje reči koja je izgovorena.

Sada je grupa kineskih naučnika, predvođena Džijančijaom Geom sa Pekinškog univerziteta u Pekingu, otkrila da ove razlike između mandarinskog kineskog i engleskog  menjaju način na koji moždane mreže funkcionišu.

Naučnici su iskoristili osnovne razlike između mandarinskog kineskog i engleskog  kako bi istražili razlike u jezičkim mrežama izvornih govornika tonalnih i netonalnih jezika. Trideset izvornih govornika kineskog jezika upoređeno je sa istim brojem izvornih govornika engleskog pri čemu su oba uzorka bila podudarna po starosti, polu i orijentaciji tela (svi su bili dešnjaci). Zadatak svih učesnika bio je da poslušaju razumljiv i nerazumljiv govor i da procene kog pola su govornici.

Desna hemisfera

Kod obe grupe govornika zabeležena je aktivnost uobičajenih govornih oblasti u mozgu – uključujući i Brokinu i Vernikeovu zonu – u levoj moždanoj hemisferi. Međutim, otkrivene su dve važne razlike. Prva razlika primećena je u funkcionisanju moždanih mreža koje su posedovali i govornici engleskog i govornici kineskog jezika. Kod onih kojima je engleski maternji jezik zabeležena je jača veza između Vernikeove i Brokine zone. Ova pojačana veza pripisana je činjenici da se engleski jezik više oslanja na fonološke informacije ili zvuke, a ne na tonove.

S druge strane, govornici kineskog jezika posedovali su jake veze koje vode od dela mozga koji se naziva anteriorni superiorni temporalni girus – identifikovan kao “semantički čvor” koji je od suštinske važnosti za jezik – do Brokine i Vernikeove zone. Ova jača povezanost pripisuje se poboljšanom mapiranju zvuka i značenja kod ljudi koji govore tonalne jezike.

Druga razlika odnosila se na aktivaciju jedne oblasti desne moždane hemisfere, ali samo kod govornika kineskog jezika. I ranije je pominjano da se ova oblast u mozgu, desni superiorni temporalni pol, povezuje s kineskim tonalnim govorom, međutim – što je možda još važnije – dosad se smatralo da je ista potpuno odvojena od klasične jezičke mreže u levoj hemisferi.

Nalazi naglašavaju značaj razvoja bilateralne mreže između dve moždane hemisfere za govor i razumevanje jezika, posebno kod tonalnih jezika kao što je mandarinski kineski.

Novi pravci istraživanja 

Očekuje se da će se otkriti još takvih razlika kako se buduća istraživanja budu sve više fokusirala na izvorne govornike drugih jezika, a ne engleskog. Veliki deo onoga što mislimo da znamo o ljudskoj psihologiji zasniva se na “WEIRD” učesnicima: zapadnim, univerzitetski obrazovanim studentima iz industrijalizovanih, bogatih i razvijenih zemalja. Kako se istraživanja budu razvijala, mogle bi izroniti i druge kros-lingvističke, kros-kulturalne ili kros-klasne razlike.

Ma koliko provokativni rezultati bili, oni nameću nova pitanja za neka buduća istraživanja. Ton je bitan u engleskom, ali ne koliko i u kineskom. Na primer, razmislite kako bi način izgovora mogao promeniti značenje pitanja:  “Gde si bio?” tako da se prenese sumnjičavost, iznenađenje, radoznalost ili ljubomora.

Pročitajte više...
http://www.worldwide.rs/vesti/57-kako-jezik-kojim-govorite-utice-na-mozak
Photo

Post has shared content
HOĆE LI PREVOD MAŠINE IKAD NADMAŠITI PREVOD ČOVEKA?

Morate priznati da ideja o budućnosti u kojoj ljudi bez ikakvih problema komuniciraju jedni sa drugima na različitim jezicima, prevedenim perfektno od strane mašine, zvuči primamljivo. Koliko bi samo jednostavniji život bio kada ne bi morali više da odvajamo vreme na učenje stranih jezika, zar ne?

Iako tehnologija mašinskog prevođenja napreduje iz dana u dan, svi koji su ikada koristili mašinsko prevođenje, mogu se složiti da je ideja perfektnog prevoda od strane mašine još uvek na utopijskom nivou. Što ne znači da se savršenstvo na tom polju ne može postići. Ili, ipak može?

Činjenica je da mašinsko prevođenje znači jednostavno upotrebu softvera za prevod teksta ili govora na drugi jezik. Ideja o stvaranju mašine koja ima tu sposobnost, odnosno takvog softvera, koji će bezgrešno prevoditi sa jednog jezika na drugi, egzistira veoma dugo. Naučnici su prvi put pokušali da je sprovedu u delo pedesetih godina prošlog veka ali je softver za komercijalnu primenu prvi put pušten u upotrebu 1991. godine, kao i prva veb aplikacija koja je usledila par godina kasnije.

Danas postoji nekoliko vrsta  mašinskog prevođenja, od onih koje se masivno koriste poput besplatnih veb servisa kao što je Google Translate, preko pristupačnih opcija koje se plaćaju poput iTranslate koji ima Apple, pa do skupih, profesionalnih softvera kao što je SDL Trados Studio.

Sve u svemu, ako logički pristupimo problemu, možda i uspemo da odgonetnemo i obrazložimo glavno pitanje – hoće li prevod mašine ikada nadmašiti prevod čoveka? Da bi to uradili moramo istaći sve pozitivne i negativne strane mašinskog prevođenja. 

Prednosti mašinskog prevoda su očigledni:

Jeftiniji je – mašinski prevod je uvek jeftiniji od prevoda čoveka a može biti i besplatan, u zavisnosti koji servis koristite.

Brži je – teško je pobediti mašinu kada vam je potreban prevod na licu mesta.

Konstantno napreduje –progresivnost je na odličnom nivou,  svakoga dana se radi na novim rešenjima preciznijeg mašinskog prevoda.

Ali, negativne strane su podjednako bitne:

Nedostatak lokalizacije – mašina uvek prevodi redosledom koji je dobila i nema mogućnost da lokalizuje prevod, tačnije da ga stavi u odgovarajući kulturološki kontekst.

Nedostatak smisla  - mašina se bori sa prevodom kada su u pitanju finese i još uvek joj je nemoguće da prepozna određene aspekte jezičkih izraza poput humora ili metafora.

Nedostatak redosleda – pri prevodu sa jednog jezika na drugi, mašina je veoma isključiva, pa redosled reči u rečenici koji na jednom jeziku ima smisla, na drugom zvuči veoma čudno, neodgovarajuće i često, nečitljivo.

Na konto iznesenih činjenica možemo zaključiti: u slučaju da vam je potreban prevod kratkih instrukcija ili oznaka, možete se osloniti na mašinsko prevođenje, ali ako vam je potreban prevod ubedljivog marketinškog materijala, svakako ćete angažovati kreativno ljudsko biće ili prevodilačku agenciju koje će se pobrinuti da smisao prevedenog materijala odgovara poenti originalnog materijala.

Jedna od zanimljivijih prevodilačkih grešaka Google translate-a se odnosila na dvojezičan natpis u Kini. Dok je na kineskom čitko stajalo „Restoran“, na engleskom je još čitljivije stajalo „Translate Server Error!“

Iako je ovaj slučaj dobio globalni publicitet, ovakva vrsta greške nije nikome naškodila, pa je na dobrom humoru sve i ostalo, ali zamislite da nije u pitanju restoran? U svetu ozbiljnog biznisa, ovakva greška može dovesti do velikih problema poput gubljenja reputacije ali i klijenata. U industrijama koje se bave mašinama, bezbednošću ili lekovima, ovakva prevodilačka greška može imati i fatalne posledice. Prevođenje svakako nije nešto što treba olako shvatiti. 

Pročitajte više...
http://www.worldwide.rs/vesti/56-hoce-li-prevod-masine-ikad-nadmasiti-prevod-coveka
Photo

Post has attachment
Naš novi video sada ima i prevod sa engleskog na srpski jezik.

Post has attachment
Wait while more posts are being loaded