OMAŽ JOKO ONO, SOFI KAL, TREJSI EMIN I MARLEN DIMA
 Ljiljana Maletin, Instruction as writings, USF Verftet, Bergen, 2015.
konceptualna umetnička knjiga, limitirano izdanje, 124 stranice
 Najnovija umetnička #knjiga Novosađanke Ljiljane Maletin, nastala početkom 2015. godine, kao rezultat učešća u internacionalnom programu norveškog kulturnog centra USF Verftet u Bergenu, nosi naslov Uputsva kao čitanje i predstavlja svojevrstan omaž poetikama Joko Ono, Marlen Dima, Trejsi Emin i Sofi Kal.
 Ljiljana Maletin se zahvaljujući rezidencijalnim pojektima u Španiji, Portugaliji, Latviji, Francuskoj, Finskoj, na Islandu, Grenlandu, u Norveškoj i u Švedskoj profilisala kao autorka putopisnih romana Oni koji jedu sirovo meso (2013), U Egzilu (2011) i Patuljci i Hiperboreja (2008), kao i kulturoloških studija vezanih za savremenu vizuelnu umetnost, Skandinaviju i njenu kulturu: monografske publikacije Norveška priča (2013), Finska, zemlja Kalevale, jezera i sauna (2011) kao i eseji i novinski tekstovi objavljeni u časopisima (Nova misao, Polja, Letopis Matice srpske, Interkulturalnost), dnevnim novinama (Danas, Dnevnik) i u elektronskim izdanjima (E-novine, B92, P.U.L.S.E.).
 Nakon objavljivanja konceptualne knjige Gothenburg Art Book, prošle godine u Geteborgu, te umetničkih knjiga pod nazivom, FABRIKKEN (2015) i “who?” makE Künst? (2014) nastalih tokom 2014/2015. godine u Bergenu, u kojem se inače sve više uspostavlja kontinuitet u vezi sa objavljivanjem konceptualnih umetničkih knjiga, te je počev od 2013. godine u njemu ustanovljen i Bergenski sajam umetničkih knjiga  (BABF), najnovija konceptualna knjiga Ljiljane Maletin, Uputstva kao pisanje (2015), koja i sama označava neku vrstu umetničkog objekta, predstvalja svojevrsnu autopetiku inspirisanu delima i idejama savremenih vizuelnih umetnica poput Sofi Kal, Trejsi Emin, Marlen Dima, Joko Ono i Barbare Kriger.
 Zasnovana je na konceptu recikliranja, nove kontekstualizacije, reinterpretacije, na asocijativno-ironičnom diskursu, i u osnovi tematizuje problematiku nastanka literarnog dela i bavi se pitanjima inspiracije, procesa nastanka i recepcije dela. U pitanju je neka vrsta instrukcija koje autorka upućuje samoj sebi, u kojima pokušavajući da se osobodi literarnih kanona, precizno definisanih žanrovskih i stilskih osobina, eksperimentišući sa drugačijim načinima pisanja i čitanja, kaže: Pusti reči neka kaplju; Dozvoli nekom drugom da piše umesto tebe; Iseci deo svog omiljenog teksta; Suoči se; Piši jer želiš da budeš čitana i prodata; Piši zato što si žena; Zamisli tri odvojene priče – zatim ih pomešaj u svojoj glavi; Pokušaj da isečeš svoju knjigu u 20 različitih oblika; Nemoj pisati o slavnima, samopouzdanju, seksualnim avsanturama i zaštiti životne sredine…
 
Iako je literarni podtekst u vezi sa, uslovno govoreći ženskom umetnošću, knjiga se u teorijskom smislu ne vezuje za feministički ili postfeministički diskurs, već upućuje na intuitivnije, emotivnije, literarnije i iracionalnije iščitavanje sveta, koje korespondira sa poetikama apostrofiranih umetnica.
 
Knjiga je objavljena u limitiranom izdanju u okviru rezidencijalnog projekta, na engleskom jeziku i zahvaljujući vizuelnom identitetu i specijalnoj ekološkoj hartiji poreklom iz Švedske, predstavlja neku vrstu mosta od vizuelne umetnosti ka literaturi, u pogledu sadržine, jednako kao i u pogledu forme.
 
Prevod sa engleskog
 USF Verftet, Norveška
http://www.usf.no/no/forside/
https://ljiljanamaletin.wordpress.com/art-books/  
PhotoPhotoPhotoPhoto
2015-01-29
4 Photos - View album
Shared publiclyView activity