Profile cover photo
Profile photo
Колектив Ужице
5 followers
5 followers
About
Posts

Post has attachment
ČAJETINA - Majstori za naćve, buce, tabarke i lopate

Posle Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine SHS u planinskim krajevima, sitna seoska domaćinstva sa velikim brojem članova nisu bila u stanju da obezbede dovoljno hrane za svoje potrebe. Mnogi su se okretali zanatstvu kao dopunskom radu, bilo je tu retkih majstora-esnaflija, i mnogo priučenih zanatlija. Pojam zanata je bio veoma širok pa se, na primer, seča luča smatrala zanatskom delatnošću.

S obzirom na sitnu i nerazvijenu industriju, nije bilo oštrog razgraničenja industrijske i zanatske proizvodnje. Zanatstvo je bilo konjukturno zbog velikih potreba u proizvodima i uslugama.

Mlada država je veoma brzo krenula u popis "proizvoda kućne industrije" da bi raznim nametima obezbedila prihod za praznu državnu kasu.

Više o tome možete pričitati na našem sajtu:
Add a comment...

Post has attachment
ČAJETINA - Devet decenija od proglašenja Čajetine za varošicu

Službene novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 7. marta 1929. godine (broj 35), na dnu prve strane, u rubrici UKAZI objavljuje informaciju iz Ministarstva unutrašnjih dela u kojoj se, u jednoj rečenici, saopštava da je Ukazom Njegovog Veličanstva Kralja od 30. juna 1928. godine Čajetina proglašena za varošicu.

Više o tome možete pročitati na sajtu Kolektiv Užice:
Add a comment...

Post has attachment
ZLATIBOR - Nema kockara među Zlatiborcima!

Pročitajte kako je izgledao dopis Milorada Žeravičića, poglavara Sreza zlatiborskog, povodom "kockanja koje se vrši javno i da u kockanju učestvuju i državni činovnici":
Add a comment...

Post has attachment
ZLATIBOR - ZLATNI BOR JE SAČUVAN

Davne 1923. god. je objavljena fotografija u beogradskom "Ilustrovanom listu", uz prateći tekst:

"Čuveni zlatni bor u opštini Seništa kod Čajetine, okrug užički: stablo je visoko 4,40 metara, a drvetu ima preko 200 godina. Iglice ovog četinara su zlatasto-žute, vrlo široke i neobično šiljaste. Sve gtane su okrenute jugu, a na severnoj strani ih nema zbog oštrih severnih vetrova. Drvo ne nosi plodove, i u svojoj vrsti je, verovatno, jedini primerak u Evropi. U narodu postoji masa bajki o ovome čudnovatom drvetu, i velika je šteta što se ono ne zagradi i ne čuva što bolje kao jedinstveni objekat za studije".

Više o tome možete pročitati na sajtu "Kolektiv Užice":
Zlatni bor je sačuvan
Zlatni bor je sačuvan
kolektivuzice.rs
Add a comment...

Post has attachment
STOČARSTVO NA ZLATIBORU PRE 80 GODINA

U februaru 1932. godine, po naređenju Kraljevske banske uprave Drinske banovine, Radiša Šelović, sreski poljoprivredni referent, sačinio je detaljan izveštaj o stanju stočarstva u srezu zlatiborskom. Uz izveštaj sačinjen je i pregled brojnog stanja stoke 1931. godine prema kome u srezu zlatiborskom ima 9.173 grla govedi, 33.394 ovce, 3.906 koza, 1.878 svinja, 1.925 konja, 19.900 komada pernate živine i 2.209 košnica.

Više o tome možete pročitati na našem sajtu:
Add a comment...

Post has attachment
Dva medijska projekta udruženja "Kolektiv Užice" u 2018. godini

Udruženje „Kolektiv Užice“ će u 2018-oj realizovati dva medijska projekta, prihvaćana na konkursima opština Čajetina i Požega.

Opština Čajetina sufinasiraće projekat „Zlatiborom širom – prilozi za istoriju Zlatibora i Zlatiboraca prve polovine XX veka“. Projektom je obuhvaćeno preko 20 tema iz prošlosti Zlatibora, nastalih istraživanjem fondova, novina, časopisa, fotografija iz prve polovine XX veka… Ovi izvori nude raznovrsne teme, od turizma i saobraćaja, do zanimljivih službenih beleški koji se odnose na manje ili više značajne teme za razvoj Čajetine i Zlatibora. Namera je da se predstave događaji i ljudi, koji su u raznim oblastima i na različite načine utkani u istoriju ove sredine. Projekat se zasniva na tekstovima kao i reprintima dokumenata koji na poseban (uglavnom šaljiv) način govore o Zlatiborcima.

Celu vest možete pročitati na našem sajtu:
Add a comment...

Post has attachment
U izdanju Udruženja "Kolektiv Užice" iz štampe je upravo izašla knjiga "Milorad Aleksić – Život ispunjen pregalaštvom", autora Zorana Žeravčića.

Posle višedecenijskog potiskivanja u zaborav svega što je Aleksić doprineo ne samo Bajinoj Bašti, proglašenog po likvidaciji 1944. godine "narodnim neprijateljom" usledila je sudska rehabilitacija pre oko devet godina. Knjiga, čije štampanje su finansirali Aleksićevi potomci, doprinos je nastojanju da život i delo ovog Bajinobaštanina dobiju primereno mesto u istoriji Varošice na obalama Drine i užičkog kraja.


Više o ovome možete pročitati na našem sajtu:
Add a comment...

Post has attachment
U okviru predstavljanja užičkog izdavaštva, na 62. Sajmu knjiga predstavljena je i knjiga Radovana Popovića "Osmeh rodne godine", u izdanju Udruženja "Kolektiv Užice". O knjizi je govorio jedan od priređivača Zoran Žeravčić (drugi je Zoran Jeremić):

- U svakoj biografija Radovana Popovića pronaći ćete rečenicu koja glasi: "Novinarsku karijeru počeo je užičkim Vestima." Do sada o tim godinama, dakle od 1957, kada je kao devetnaestogodišnjak zakoračio u redakciju "Vesti", do 1966, kada je prešao u "Politiku", za dopisnika iz Sarajeva, malo se znalo. Zapravo, znali su samo oni koji bi se kod Radovana raspitali šta je radio u "Vestim".

Više o tome možete pročitati na našem sajtu:
Add a comment...

Post has attachment
Desetog oktobra 2017. godine u biblioteci "LJubiša R. Đenić" predstavljena je knjiga Radovana Popovića "Osmeh rodne godine". Ovaj novinar i pisac, koji je preko 30 godina bio urednik kulturnog dodatka "Politike", objavio je i čitav niz književnih biografija, a svoju novinarsku karijeru počeo je 1957. godine u užičkim "Vestima". U tom periodu objavio je oko 150 reportaža, zapisa i beleški, od kojih se oko 50 odbranih našlo i u knjizi koja je predstavljena čajetinskoj publici.

O knjizi su govorili: prof. dr Gojko Tešić, magistar Slobodan Radović i muzeolog i publicista Dragiša Milosavljević.

Više o tome možete pročitati na našem sajtu:
Add a comment...

Post has attachment
Dvanaestog septembra 2017. godine u galerijskom prostoru Ustanove Kultura u Bajinoj Bašti i dan kasnije u velikoj sali Gradske kuće u Užicu predstavljena je knjiga Radovana Popovića "Osmeh rodne godine".

O knjizi i autoru govorili su novinar Milutin Jovičić Lujo, Popovićev kolega još iz šesdesetih godina prošlog veka, i prof. dr Gojko Tešić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Autor se u svom obraćanju podsetio na početke novinarskog rada i susrete sa poznatim sagovornicima.

Više o tome možete pročitati na sledećem linku:
Add a comment...
Wait while more posts are being loaded