Чујеш ли ти тај зов дивљине?....завија са ветром, тражи ме...у васиони зеленог, плавог жутог светла.....још мало, још само мало па ћу доћи..!звезде, сестрице миле сјајне.....долазим ускоро...да са вама делим светлост.....свих душа...
Ко је овде једном био тај се враћа поново....и поново...ево сам 2 дана код куће.... а чујем већ тихи глас из даљине.....Дивљина зове моју душу....када би само имала крила....да увек, унд опет и опет само на час одлетим тамо и да се вратим....теби...
пролазила сам кроз долине и брда мркле ноћи.....палила светла мртвима, слепима....тужнима..изгубљенима.....звала сам га .... њега, који формира овај свет....у ветру је несатјао мој глас....али знам, знам да је чуо.....јел свеће горе још увек....а и оне две малe....које сам запалила за љубав и срећу....На коленима сам на залеђеном путу молила, њега највишега... молила сам за мир,  љубав и хармонији....у световима....мислим да ме можда чуо.....јел вукови су одговорили на мој зов ....
Wer einmal hier war, der kommt immer wieder zurueck....bin seit 2 Tagen zuhause.... aber ich höre schon ganz leise den Ruf der Wildnis.....der Renntiere.....der Polarlichter......es ist Magie----Magie die du nie wieder loswirdst.....und ich will es auch nicht....fahre wieder und wieder dorthih...
PhotoPhotoPhotoPhotoPhoto
2016-11-07
6 Photos - View album
Shared publiclyView activity